Ima li Rusa u Srbiji i da li ste nas prodali, gospodine Harčenko?

“Ima li ovde Srba?”, postavio je čuveno pitanje na Beogradskom bezbednosnom forumu pre nekoliko godina tadašnji ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin. Odgovor tad nije dobio.

Danas, nekoliko godina posle toga, ispostavlja se da ih ima, ali se ne vide i ne čuju. Ugušeni su, zabranjeni su, nepoželjni su i nepodobni. Zato što su Srbi, zato što su rodoljubi, zato što im je kosovski zavet putokaz a Rusija svetionik.

Od juče, i ti  nepodobni Srbi, posle izjava ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, mogu s pravom da postave pitanje: “Ima li Rusa u Srbiji?“.

Ruski diplomata je juče, u intervjuu za Sputnjik, praveći se naivnim i neobeštenim i veličajući Aleksandra Vučića, definitivno svrstao među one koji ne misli dobro Srbiji i srpskom narodu.

Posle izjave ministra privrede Radeta Baste da se moraju uvesti sankcije Rusiji, i njegovog džukačkog ponižavanja Marije Zaharove pozivom na “tradicionalnu srpsku večeru“, ambasador Bocan-Harčenko, dobro znajući da iza svega stoji Aleksandar Vučić, u svojoj izjavi istog tog Vučića uze u zaštitu a nebitnog Bastu optuži da sa sponzorima sa Zapada hoće da utiče na  dobre “odnose Beograda i Moskve“. Pa poštovana ekselencijo, za koliko antiruskih rezolucija u Ujedinjenim nacijama trebaju Vučićeve diplomate da glasaju da bi Vi shvatili da tu nešto nije u redu, i da li je Rusija stvarno toliko nemoćna da ne sme ni jednom Vučiću da uputi protest kad se vređaju ruski visoki zvaničnici?

Dalje u intervjuu Bocan Harčenko priča o nekakvim crvenim linijama Aleksandra Vučića i o nepriznavanju nezavisnosti tzv. države Kosovo?!

Verujem da nema ni jednog političara niti diplomate koju nije upoznat sa nekad francusko-nemačkim a sad evroskim planom u kome je jasno napisano ono što je najvažnije – da je Kosovo nezavisna država. Uostalom, svima su poznate sve tačke tog plana a i Kurti i Vučić su se složili i potvrdili da o planu nema rasprave već samo razgovora kako ga sprovesti. 

Sve to odlično zna i ruski ambasador, pa njegova izjava da “Vučić nije pristao da se složi sa onim tačkama sporazuma kojima bi se de fakto priznala nezavisnost Kosova i Metohije“, dovodi do pitanja zašto nas Harčenko pravi budalama, zašto anestezira onaj deo srpskog naroda koji veruje Rusiji a  koji nije spreman da prihvati zapadnu prevaru i Vučićevu izdaju Kosova i Metohije?

Ambasador Rusije, koji svoje razgovore sa Vučićem ocenjuje kao “veoma tople, prijateljske i od poverenja“, a za Vučića tvrdi, kao da ne zna ko ga je doveo na vlast, da “nije marioneta, već da ima svoj čvrst stav o nacionalnim interesima Srbije“, mogao bi napokon da se izjasni za čije interese on radi? Za interese Rusije ili Vučića i njegovog nadređenog Kristofera Hila?

Da je drugačije, verovatno bi se ambasador Rusije  malo angažovao pa i upitao Aleksandra Vučića da objasni zašto je uhapšen Dejan Zlatanović, novinar koji neskriveno podržava Rusiju i na čijem se mediju jedino mogu pojaviti oni koje ne kontolišu zapadne ambasade.

Po sve mu sudeći, Dragoslav Bokan nije lagao kad je u razgovoru sa Milomirom Marićem rekao da često Bocan-Harčenka nazivaju BoKan-Harčenko, aludirajući na vernost ruskog ambasadora Aleksandru Vučiću.

Da li je moguće da je Rusija na to spala da njen ambasador bude bot predsednika druge države?

Da li je ovo što radi Bocan-Harčenko zvanična politika Rusije, ili on to radi na svoju ruku?

Rusija je velika zemlja, moćna sila, ima svoje interese i pitanje je koliko joj je Srbija važna, ali bi neko ipak mogao već jednom zvanično, zbog ljubavi onih 90 posto građana Srbije koju su u nju zagledani, da kaže da li nas je ostavila na cedilu, da li nas je prodala i izdala?

Nije “braćo?” iz Rusije Srbija onaj trgovac iz Bugojna Vučić, niti zagrebački Porfirije, ni Hilove pudlice Boško, Miloš i Milica. Nije Srbija Nenad Popović i ostali profiteri srpske nesreće koje primate, sa kojima se ljubite i koje gajite, Srbija je nešto mnogo veće, mnogo dublje, mnogo svetije. I još je živa, to dobro da znate, pa bi bio red zbog svega onog što nas je vezivalo ili možda i danas vezuje, da nam priznate i kažete jasno “jeste li, ili nas niste izdali i prodali?”.

Ako jeste, da znamo da se u vas više ne nadamo, da se osvestimo i da shvatimo da moramo sami. Kao i mnogo puta do sad.

Barem nam ne odmažite više. Toliko nam dugujete.

M. Milovanović