Srpski narod ima jednu manu koja ga je često skupo koštala. Srbi više obraćaju pažnju na to šta ko kaže, nego šta ko radi ili uradi.
Često možete da čujete: “Ala mu je rekao!”, “Što mu je odbrusio, svaka mu čast!”, “Jesi čuo kako ga je ućutkao?” i slično, dok detalji kao što su pljačka, izdaja, lopovluk i opačine tih vrlih govornika nekako prolazi Srbima ispod radara.
I te srpske mane su svesni i vlast i opozicija i besramno je neguju i koriste.
Tako se ovih dana ponovo ukazala prilika da se umesto “Farme” i “Zadruge”, umesto Miljane, Dalile, Kristijana, Kije Kockar i drugih prostitutki i kriminalaca, Srbi bave onim što su rekli jedno drugome u Skupštini Boško i Orlić, Atlagić i Dobrica, Ćutuk Ćuta zvani Zelenski u pokušaju i Milenko od srpskog jezika Jovanov i slična bulumenta.
Lepi, nasmejani i veseli, doterani i orni za slikanje, restoranska kuhinja dobro opskrbljena, pare iz budžeta spremne da legnu i šou može da počne, srpska propast ulazi u završnicu.
Napumpana Staša Stojanović i preplanuli i izblajhani Borko Stefanović su spremni da ukrste svoja mišljenja poput Zorice Marković i Lepog Miće, a sve na dobrobit srpskog naroda, koji sad i preko dana može da gleda ono za šta je morao da čeka noć. Rijaliti je tu, učesnici su tu, Sodoma i Gomora je otključana.
Svađaće se ovi u vlasti sa ovima u takozvanoj opoziciji sve u šesnaest, al’ samo po pitanjima koja im isti gazda dozvoli, o svemu onome što bude bilo od sudbinskog značaja po Srbiju i propast Srbije, već će se oni nagoditi, kao što su se nagodili i za izbore održane u aprilu.
Već prvog dana, na ovom, po Srbiju tužnog, a po učesnike veselog skupa, zablistala je staro-nova zvezda na političkom nebu – Vladeta Janković.
Neki bi rekli pokojni Vladeta, drugi bi rekli deda starca Jeremije, a treći, oni sujeverni – povampireni Vladeta Janković, dočekao je svojih pet minuta slave. Njegov isprazni govor u kome se požalio na izborne uslove i na vlast u Srbiji odjeknuo je u medijima.
Pohitali su prozapadni mediji da dete komunizma, i klasični primer i produkt nepotizma koji je upropastio Beogradski univerzitet, okite vencem svete demokratije, i neustrašivog borca i heroja protiv nenarodnog režima.
Mudri, od Vatikana odlikovani Vladeta, komunističko mezimče i Koštuničin ambasador, zadovoljno trlja svoju sedu bradu, mada ga malo probada u krstima, te ga to sprečava da doživi svoju drugu mladost i što bi Džoni rekao, “sanja kako vodi proletere mlade” i da krene na barikade.
Novi-stari heroj građanera je tu, i mada su ih svi heroji do sad zajebali i izradili i prodali, njima to ne smeta, pljušte pohvale po društvenim mrežama, u medijima, uzdiže se u nebesa novorođeni profesor Janković.
Evo i danas, drugog dana skupštinskog zasedanja, još traju njegovih pet minuta i on neustrašivo, latinskom mudrošću (verovatno stečenom papinim odlikovanjem, mada i da ga je od Porfirija dobio ništa ne bi latinska mudrost bila manja), nervira i zajebava naprednjake i pušta tzv. opozicionare da se malo posvađaju s naprednjacima, da se uslikaju za televiziju, da kažu sve što im leži na duši a što je od gazdi odobreno, pa da na miru odu na vešalicu od 205 dinara.
Kao što reče Mlađa Đorđević: “Pravi razlozi izlaska na tzv. izbore i davanja legitimiteta izdajniku Aleksandru Vučiću su vešalica, imunitet, poslanička plata, mesta u odborima, potpredsednička mesta, privilegije i 3200 evra po poslaniku. Sve drugo što pričaju iz tzv. proevropske i patriotske opozicije je laž. I sve na grbači naroda.“
A šta je to rekao Jeremijin deda Vladeta, što je impresioniralo medije, javnost, botove i takozvanu opoziciju?
U suštini ništa što nije već rečeno i što i ptice na grani ne znaju.
“Srbija lišena poštenih izbora ne može biti srećna i poštovana zemlja. Poštenih izbora neće i ne može biti dokle god svaki i najudaljeniji građanin Srbije ne bude mogao da na Dnevniku RTS-a svaki dan vidi šta govori i čini vlast, ali i oni koji nisu na vlasti. Poštenih izbora nema i ne može biti dokle god ima pritisaka, potkupljivanja i nasilja, dokle god se nacionalni medijski prostor ne učini dostupnim svima, dokle god izborne komisije budu čekale da umesto njih odluče vladajući političari, dokle god volja i hir jednog čoveka budu iznad Ustava Srbije“, rekao je Janković.
Mudri starac Janković se jedino nije setio da da odgovor na pitanje: Što ste izašli na takve izbore i što ste postali Vučićev saučesnik?
I to je pitanje svih pitanja i odgovor zašto je Srbija na putu da nestane.
E to pitanje jedino postavlja Mlađa Đorđević koji je jedan i jedini ostao dosledan u borbi protiv mafijaškog režima, jedini koga razapinju vlast i tzv. opozicija, jedini koji se nije prodao, jedini koji bez uvijanja kaže svakom ono što jeste, jedini koji nije ucenjen, jedini koji skoro svakodnevno obilazi Srbiju i tamo gde žive Srbi i razgovara s narodom, deli njegovu muku i upija kako Srbija diše, i ma kako ovo botovski zvučalo, jedini u koga Srbi mogu da se nadaju i da mu veruju. A oni koji ga poznaju – bezuslovno mu veruju.
Zato bi bilo bolje i Vladeti i ostalim Vučićevim saučesnicima da više ne kukaju i ne serendaju, nek uživaju dok mogu i što više mogu u benefitima prevare, ovo im je bilo poslednji put, pročitani su i više čak ni Srbe neće moći da obrlate.
I ma kako to sada neverovatno i nemoguće zvučalo, ovaj i ovakav skupštinski saziv je jasan i siguran znak da je ovo završnica ubijanja i silovanja Srbije i da je došao kraj srpske propasti.
Nije daleko dan kad će ih neka nepogoda, srpski narod ili ko zna koja sila sa sve onim otpacima iz skupštinskog restorana istovariti na deponiju u Vinči, jer zbog smrada svog karaktera i zbog štete nanete Srbiji bolje mesto ne zaslužuju, a srpski narod, lišen krpelja i krvopija, ponovo se vratiti na put koji su mu preci krvlju svojom zacrtali.
Živi bili pa videli.
Miša Milovanović
Ето, почех да читам али ништа другачије од свега што имамо прилике да читамо и слушамо. Аутор се залаже за бољитак али његово дело је тако “пинковски” срочено и ако можда садржи и истините информације. Али до њих треба доћи јер поред тога морате примити толико простачког стила писања. Можда више среће други пут.
Ako pretendujete na to da neko uvaži vašu argumentaciju, onda treba da se pristojno izražavate.
Vladetino izglaganje bilo je sasvim bledo i prosečno, ali Vaš je tekst u zadrugarskom fazonu. Jednom rečju, treš.