Nosioci Vučićeve peticionaške spomenice: Levi Savo, desni Đurđev i bludni Ivica

Izvor:
Politički.rs, Foto: Printscreen, Skupština Srbije, djurdjev.rs

Nekada je srpski narod imao svoje heroje, junake i ustanike koji su se borili, ratovali i ginuli za slobodu i za Srbiju. Država je pokušavala bar malim delom da im se oduži, dodeljujući im odlikovanja i spomenice.

Ratnicima u Prvom svetskom ratu je dodeljivana Albanska spomenica, dok su prvoborci u Drugom ratu dobijali Partizansku spomenicu. Dok je Albanska spomenica imala svoju moralnu i istorijsku težinu i služila na čast nosiocima, Partizanska je svojim nosiocima pružala još i razne privilegije i novčane naknade.

Godine su prolazile, i srpski narod, kao da je rešio da posluša Nušića, koji im je u pesmi “Dva raba” poručio: “srpska deco, postanite babe.”

I te “babe” zavladaše politikom u Srbiji.

Te i takve babe zatrovaše Srbiju i ubiše svaku slobodarsku ideju kod srpskog naroda svojim impotentnim, podaničkim, nakaznim i prevarantskim delovanjem. Borbu zameniše žvalamim trućanjem a proteste i ulicu  potpisivanjem svakojakih peticija.

Odavno u Srbiji važi pravilo da, ako hoćeš da nešto propadne – kreni sa potpisivanjem peticije.

Naše službe, ponekad i strane, to odlično pokreću, odrađuju i kontrolišu. I nije poznato da je do sad i jedna jedina peticija uspela da nešto reši ili promeni. Naprotiv, svaka koja je potpisana, o kojoj se mnogo galamilo, u koju se zaklinjalo, posle izvesnog vremena je pala u zaborav i propala. Služba odradila posao, peticionaši nagrađeni i čekaju nov domaći zadatak.

Tako se koliko juče pojavila “PETICIJA PROTIV UVOĐENJA SANKCIJA RUSKOJ FEDERACIJI”. Pokretač je nekakav Institut za političko umrežavanje i izvesni Aleksandar Đurđev, poznat i kao veseli kum Miroslava Parovića i kao pokretač „Peticije za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“.

Đurđevi se deklariše kao patriota i desničar, mada ume odlično i da državnim parama finansira sa po 300.000 evra razne muzičare i da državnim parama plaća basnoslovne kafanske račune. Gospodin Đurđev je na desnici sve ono što tužni drug Savo Manojlović pokušava da ostvari na levici – lep život na narodnoj grbači.

I drug Savo ima svoju, već svima dobro poznatu peticiju, al se greškom vezao za fensi levicu i evropske “zelene”, koji baš nisu nešto izdašni. Savo bi da bude moderni drugodvojkaški levičar, ali i patriota sa Kosova i Metohije i sagovornik Aleksandra Vučića. Hoće Savo, što naš narod kaže, “i da prdne, i da se stisne”, a to ne ide nikako. Zato se naš Savo i dobrano uneredio, te ne zaslužuje o njemu da se  više govori, nek ostane da smrdlja dok se potpuno ne zgadi drugosrbijanskoj opoziciji i njihovim medijima, posle će ga Vučić već negde udomiti.

Nego da se vratimo Đurđevu i njegovoj peticiji protiv uvođenja sankcija Rusiji, koja jedino ima za cilj spašavanje Aleksandra Vučića od narodnog gneva.

Kad se pogleda ko su sve potpisnici, teško da može da se nađe neko ko nije na budžetskim jaslama. Sve akademik  do akademika, profesor do profesora, raznorazni političari, umetnici… Ne može se reći da su to glupi ljudi i da ne znaju šta rade. Ne može se reći da su naivni i da ih je neko prevario, odlično znaju da peticijom ništa ne mogu da postignu i stoga jedino može da se zaključi da svi rade u korist Aleksandra Vučića. Da li su kupljeni, ucenjeni ili im je nešto obećano, to je već druga priča, u svakom slučaju, ako se već iskreno bore protiv Vučićevog uvođenja sankcija Rusiji, zašto neko od njih iz protesta ne započne štrajk glađu, ili bar da se odrekne profesorke plate koju dobija od izdajničkog Vučićevog režima, ili penzije… E to malo morgen, što bi rekao drug Sloba.

Počevši od starca Matije, preko Emira, Kovića, Bokana i ostalih dežurnih “patriota”, na spisku potpisnika našao se i drug Ivica Dačić, koalicioni partner Aleksandra Vučića i predsednik Skupštine Srbije, pa mu sve ovo nekako dođe kao protivprirodni blud, al’ u srpskoj politici je to normalno, može svako svakoga i može svako sa svakim.

Čuvši da je pokrenuta peticija, gospodar Vučić je juče na tu temu, tokom posete Sloveniji, malo u šali a malo u zbilji popričao sa predsednikom Borutom Pahorom.

Prepričava nam deo iz njihovog razgovora naš izvor, izvesna Goca U. (adresa poznata redakciji):

“Vidiš Borute, komunisti su bili u pravu kad su žigosali intelektualce i dodali im ono “poštena” inteligencija. Znaš već  kako je išlo ono “radnici, seljaci i ‘poštena inteligencija’ “, znali su komunisti od kakvog su materijala naši intelektualci. Pa pogledaj samo koliko sam ih nakupio na ovu peticiju, i to one desničare, a šta misliš koliko tek mogu da nahvatam one građaniste i šatrolevičare, liberale… Kupujem ih bre na kilo Borute moj, i zato ja mogu da radim šta hoću i koliko hoću i dokle hoću, sve sam ih pokupovao, dok glupi Srbi misle da njihovi intelektualci rade za dobrobit naroda i još se dive njihovoj mudrosti…

E jesu mi smešni ovi sa peticijama, baš su vickasti i dovitljivi, moraću nekako da ih dodatno nagradim. Razmišljam se da uvedem neku spomenicu, da nose kao medalju i da imaju neka sigurna primanja, malo ko mi tako pomaže ko što mi pomažu moji peticionaši. A i o malog Savu sam se ogrešio, ječe me zvala Fiola, još mu se nisam odužio za njegovu peticiju. Tačno ću njemu prvu peticionašku spomenicu da dodelim, čujem da je mnogo postao nervozan i da se zlopati što ga saborci pročitali.” ispovedao se predsednik Srbije Aleksandar Vučić svom kolegi Borutu Pahoru.

I za kraj da se još jednom podsetimo Nušića:

“U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe.”

Znaće to Vučić da ceni.

Miša Milovanović

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare