Slobodna i kritička misao već je duže vreme na udaru ove vlasti, ali za svetovnom ne zaostaje ni crkvena. Srpska pravoslavna crkva odlučila je da pred crkveni sud izvede dvojicu teologa. Ne zna se još šta su „zgrešila“, ali obojica nemaju dilemu da im se sudi jer se usuđuju da slobodno misle i kritički se ophode prema vrhu srpske crkve, ali i prema njegovoj svetosti patrijarhu Porfiiriju.
„Prečasni oče Vukašine“ – kad god dobije pismo koje tako počinje, Vukašin Milićević zna koliko je sati. Jer ovo nije prvi put da mu piše Crkveni sud. Zbog kritika koje iznosi na račun SPC, pre osam godina oduzeli su mu sve crkvene službe, već pet godina je pod zabranom „sveštenodejstva“ pa je sveštenik samo formalno, a na intervenciju vrha crkve ovaj doktor teologije izbačen je i sa Bogoslovskog fakulteta.
Šta još mogu da mu urade, a da već nisu?
“Na svu sreću vremena kada su odluke takvih sudova povlačile lomače i slične stvari su prošle, tako da to ne mogu da mi urade, ne mogu da založe lomaču ispred Hrama Svetog Save, verovatno bi to bio dobar performans za inauguraciju novog platoa, ali to nažalost ne može da se dogodi, tako da ne mogu ništa da mi urade”, kaže Vukašin Milićević, teolog.
Šta je prečasni otac ovoga puta zgrešio? Ne zna se, jer ne piše u pozivu suda. Ipak presuđeno mu je i pre saslušanja u odluci koju potpisuje patrijarh srpski Porfirije.
Do okončanja crkvenog postupka opet dobija zabranu sveštenodejstva, ali i najdrastičniju kaznu za jednog vernika – zabranu pričešča, odnosno ekskomunikaciju. U prevodu – isključenje iz crkve.
“I ne znam šta drugo da kažem, osim da je to od ovakve Srpske pravoslavne crkve najveće odlikovanje koje jedan vernik može da ddobije. Javnost vrlo dobro zna da postoje episkopi pedofili, sveštenici silovatelji, postoje ljudi koji su pokrali crkvenu imovinu i niko od njih nije ekskomuniciran”, kaže Milićević.
Pantelić je, po svemu sudeći i bez obaveštenja, iz matične eparhije vranjske pre nekoliko dana prebačen u arhiepiskopiju beogradsko – karlovačku koja je u nadležnosti patrijarha. Pa će praktično onaj koji Pantelića tuži – taj mu i sudi za dela koja se od njega za sada kriju.
“Radi se o slučaju bez presedana! Da jedan patrijarh pokreće postupak protiv jednog laika, odnosno običnog vernika samo zbog delikta mišljenja u stvari. O tome se ovde radi”, kaže verski analitičar Vladimir Veljković.
A radi se i o tome, kažu naši sagovornici, da se crkvena vlast ugleda se na svetovnu.
“Oni su ovo pokrenuli iz prostog razloga što žele da demonstriraju moć verovatno sebi samima na prvom mestu, a onda i drugima u crkvi kojih je veoma mnogo i koji veoma slično meni misle o svemu onome što crkveni vrh radi”, kaže Milićević.
“Patrijarh na ovaj način dokazuje svoju lojalnost režimu. I civilni sudovi su studente i građane optužili za rušenje ustavnog poretka, kao što i ovde optužnica najverovatnije glasi za neko nepoštovanje crkvenog Ustava”, kaže Veljković.
Teolog Vukašin Milićević pozvan je na saslušanje 6. avgusta. Dan posle, u zgradi Patrijaršije biće saslušan i Blagoje Pantelić. Protiv dvojice teologa crkveni sud može da podigne optužnicu ili da je odbaci. U slučaju da donese presudu protiv njih, obojica teologa moći će da se žale apelaciji u Carigradu.
Slobodna misao je izgleda veći greh i od silovanja i od pedofilije, pa istu kaznu patrijarh Porfirije potpisuje i teologu Blagoju Panteliću. Ali taj je slučaj još čudniji, jer Pantelić, pak, nije ni sveštenik, ni crkveno lice, ali jeste neko ko javno i vrlo oštro kritikuje crkveni vrh, a posebno patrijarha.
“Najveći šok za mene bila je kazna koju mi je izrekao arhijerej za kojeg nisam ni znao da je moj nadležni episkop, jer to nije ni bio. Radi se o gotovo najstrožijoj kazni za laike. Zabrana pričešćivanja je, u suštini, isključenje iz crkvene zajednice. Ta zabrana me duboko potresla i povredila, jer je Evharistija nešto što daje smisao mojoj egzistenciji”, kaže teolog Blagoje Pantelić.
Naprednjačka bahatost Srpske pravoslavne crkve
Međutim, onih koji bi pod imenom i prezimenom da progovore o ovom slučaju i o samom radu i postupcima SPC-a gotovo da nema.
Jedan od retkih koji javno komentariše čitavu stvar je sveštenik Nenad Ilić. On u razgovoru za “Vreme” ocenjuje da je SPC zbog blizine sa sadašnjom vlasti poprimila i „deo njenih bolesti”.
„Rekao bih da je slučaj sa pozivanjem Blagoja Pantelića na Crkveni sud žalostan primer toga da kad Crkva uđe u previše blizak zagrljaj sa državom, kao prvo biva u mnogome od nje porobljena, a putem sumnjivo uspostavljenih spojenih sudova lako prima i deo bolesti državnih vlasti. U ovom slučaju deo gangrene trulih vlasti u Srbiji. Crkva jeste zasnovana na autoritetu. Pre svega na autoritetu Isusa Hrista, a zatim i na zemaljskim autoritetima episkopa, sveštenstva, duhovnika. Ali u Crkvi se radi o autoritetima koji nastaju iz odnosa ljubavi i poverenja. Kad autoriteti u državi padnu, kao što je sad to kod nas slučaj, a crkvena organizacija se previše oslanja na državnu organizaciju, može da dođe od pokušaja imitacije vlasti od strane visoke crkvene jerarhije, do ugrožavanja autoriteta i u crkvenoj organizaciji”, kaže Ilić.
Znak slabosti vrha Crkve
Ukazuje da je protiv Blagoja Pantelića pokrenut postupak, bez razgovora ili kontakta sa njim.
„Između ostalog pokretač je odličnog sajta Teologija.net koji održava u veri mnoge vernike zbunjene aminovanjem nepočinstava vlasti. Bez ličnog kontakta koji bi bio duboko crkven, bez razgovora sa njim, bez pokušaja da se u direktnom kontaktu rasprave nesuglasice i s ljubavlju očinski se ukaže na njegove greške, ako ih tako vidi neko od episkopa, patrijarh ili ko već pokreće sudski postupak, sve se kao po nečijoj direktivi sa strane rešava birokratskim putem, kafkijanski, bez da on uopšte i zna za šta je optužen – sablažnjivo je i za vernike i za one koji su možda na pola puta da postanu vernici. A pre svega govori o slabosti i nesigurnosti onih koji posežu za takvim stredstvima”, napominje Ilić.
Naglašava da se ovakvim stilom unosi sumnja u to da je „visoka crkvena jerarhija nezavisna od vlasti i da je na neki način, kao što mnogi već i misle, ucenjena službama-naslednicima UDBE.
„Definitivno liči na posezanje za zastrašivanjem u cilju kontrole koja ne liči na pravoslavni način komuniciranja”, ističe sagovornik „Vremena”.
Na pitanje koji su istorijski presedani u okviru SPC-a ili pravoslavlja kada je reč o sudskim postupcima protiv laika, Ilić odgovara:
„U odnosu episkopata i sveštenstva postoje mnogi problemi nastali oslanjanjem na državu i stil vlasti u određenom periodu. Sveštenici su praktično lišeni mogućnosti da u javnosti budu iskreni. U slučaju da javno ispolje svoje mišljenje, koje se razlikuje od mišljenja njihovih episkopa, ugroziće egzistenciju svojih porodica i lako mogu da ostanu van poziva koji su izabrali i za koji su se školovali. Pozicija stalnog sveštenika praktično već dugo i ne postoji, svi su privremeni, lako zamenljivi. U predratnim novinama mogli ste čak i na naslovnim stranama da čitate rasprave sveštenika i vladika. Sad, posle komunizma koji je bio sabio Crkvu u rezervat, tako nešto je nezamislivo. Crkva je izašla iz rezervata i ponovo se kod nas podigla na talasu nacionalne obnove, koju je pokrenula država, ali nekih mehanizama koje je zbog ugroženosti pod komunizmom usvojila nije se još uvek oslobodila. A zatim su se u prilagođavanju novoj državi uspostavili i novi mehanizmi koji zapravo i nisu crkveni”, ukazao je Ilić.
Primećuje i da „uvođenje posebnog disciplinovanja laika pomalo liči na parodijsku verziju srednjovekovne rimokatoličke inkvizicije”.
„Razočaravajuće za mnoge vernike i simpatizere. Znak slabosti, a ne snage”, ocenjuje sagovornik „Vremena”.
