Prvih mesec dana sudnje 2023. godine u Srbiji je propraćeno novim pobedama srpskog Faraona Aleksandra 1. dinastije Vučić, i kako to biva u glavama koje su isprane uz pomoć sredstava medijskih glasila koje prenose Vučićevu idiličnu sliku sveta, i njegovo emocionalno stanje koje se reprezentuje uz huktanje, prenemaganje i oblizivanje usana svaki put kada se postigne imaginarna pobeda, i podstrekivanje gomile da usvoji sliku idealističnog života koji mu prezentuje SNS- PR osoblje čiji je jedini cilj da ovlada metodama vladanja i da ih primeni koristeći agresivno- populističke metode.
Ova godina izgleda obećavajuća zbog uspeha koji su uspeli izdejstvovati i nastavljanjem sa muženjem teme Kosovo. Samoizazvana kriza su morali da izvode i zaposleni u javnom sektoru na Kosovu, zbog konstantnog straha od onoga ko drži kofer sa sredstvima za javni sektor. Glavu moraju da saviju, kako bi osetili vajdicu. Haubica i ostala gvožđurija je izvedena kako bi se libido podigao i opravdala pseudo briga za živalj na Kosovu. Tu se mora postaviti pitanje u kakvom je stanju naša vojska? Koliko vojnika se nalazi u aktivnoj službi? U kakvom je stanju naše naoružanje?
Naravno, ovaj veštački šou mora da pokaže kako vlast brine za svakog građanina, i kako bi upravljala emocijama naroda i omekšala ga za dalje gigantske korake koje će ova vlast preuzeti u sve većem pružanjem autonomije južne pokrajine.
Naravno, uz Njegovo visočanstvo dolazi i prateća uloga sveštenstva.
Napetost je nastala kada patrijarhu nije bila dozvoljena poseta Pećkoj patrijaršiji. Usledila je izjava od patrijarha kako mu nije dozvoljen odlazak u njegov dom. Tu se mora naznačiti da patrijarh ima stalno boravište u Beogradu, a ne u Pećkoj patrijaršiji. Crkva prati tragove novca i onog ko te tragove pravi, kako bi se osigurala i poboljšala materijalna situacija, i kako bi se njena konjukturalna putanja kretala uzlaznom putanjom- ka nebu. Odvajanjem od naroda i prelazak u javno preduzeće može se staviti pod istu ulogu poput JKP Vodovod, ili Čistoća i zelenilo, ili komunalci.
Propisana mera spominjanja porodice je čekiran za mesec januar. Ovaj put u informersko- kurirskom maniru pod medijskim objektivom našla se punoletna osoba Danilo, ili u Vučićevoj štampi pod nazivom dete.
Da li se u Srbiji po zakonu odrasle osobe posmatraju kao deca, ili privilegovani pripadnici srpskog naroda vrše selekciju ko može biti dete, a ko ne, i do kada? Ko je živeo u Srbiji mesec dana, znaće odgovor na ovo pitanje.
Dete Danilo je išlo u posetu republici Srpskoj prilikom proslavljanja Dana nezavisnosti republike Srpske. Vučić je rekao da poseta republici Srpskoj bila Danilova odluka, ali je zaboravio napomenuti da je išao pod pratnjom od pet službenika koja su ga čuvala. Kada se u razmatranje uzme (ne)pomenuta činjenica da je imao pratnju, može se izvući činjenica da poseta nije bila Danilova odluka, nego Vučića Sr. kako bi se ova situacija preokrenula u marketinški plus kod njegovih pristalica.
Vlast i opozicija se nalaze u uzajamnom odnosu, koristi poseduju obe strane. Svaka strana namiguje drugoj. Davajući međusobne migove, akteri koji izigravaju opoziciju izbegavaju tematike koje bi mogle naneti destabilizirajući udarac vlasti. Iznošenje personalne kritike je vrhunac onog što se trenutno nalazi i obeležava nazivom opozicija i može se okarakterisati kao ,,Paja patak opozicija”, izbegavajući da kritikuje sistem i da spreči rad klipa i cilindra koji pokreću ovakav sistem.
Vrednosti i stil života koji nameće vlast i crkva, imaju za potrebu pozivanja Ber Grilsa kako bi prikazao veštine potrebne za preživljavanje u Srbiji. Zamenili smo knjige sa praznovanjem, izbacili smo Dositeja Obradovića. Moto kojim se danas živi je zovite popa i vidovnjake, a ne doktora. Dok je istina da su vernici zamenili doktora sa Tumanima, popovi su zamenili Tumane sa VMA.
