Desankine pesme će živeti dok je Srba, a Šarčevića će iskopati iz groba, jer neće imati ko da plati grobarinu 20 godina posle njegove smrti

Desankine pesme će živeti dok je Srba, a Šarčevića će iskopati iz groba, jer neće imati ko da plati grobarinu 20 godina posle njegove smrti

VREME U KOME SU GLODARI POJELI LJUDE

Davne, mislim 1986. sam gledao tadašnjeg gradskog sekretara SKJ za Beograd, bezbojnog Bucu Pavlovića, kako se dere na akademike zbog Memoranduma. Sivi aparatčik, sluga Ivana Stamboliića se usudio da drži vakele akademicima, bez svesti da će neka od njihovi dela, radova i otkrića trajati stotinama godina, dok će njega i familija zaboraviti pet godina posle smrti, što se i desilo.

Desankine pesme će živeti dok je Srba, a Šarčevića će iskopati iz groba, jer neće imati ko da plati grobarinu 20 godina posle njegove smrti

Piše: Milan Milenković, Autor slike: Neša Ćurković

Tako danas i Šarčević: osrednji sluga stranaca, sivi kolaboracionista i predstvnik okupacionog aparata, usudio se, da za nešto novca, dozvoli da Desanak Maksimović bude škartirana iz srednjoškolse lektire.

Ponoviće se ista priča: Desankine pesme će živeti dok je Srba, a Šarčevića će iskopati iz groba, jer neće imati ko da plati grobarinu 20 godina posle njegove smrti. Ni potomstvo mu ne može biti bolje, nego što je on sam.

Strašno je, međutim, što mi, dok glodari jedu ljude, sve to gledamo s ledenim mirom. Nije naš problem. Tek kad nam izvršitelji dođu na vrata, setimo se da postoje veće i važnije stvari od naših usrranih gaća, ali tada je već kasno.

Orvel bi rekao:
“Pod kestenoom senke duge,
izdadosmo jedni drruge.
Izdadosmo bez kapare,
jedni druge za dve pare”.

Veli Dostojevski, u Velikom inkvizitoru, govoreći kroz usta samog inkvizitora, koji se obraća Hristu:

“Postio si 40 dana bez hleba i vode na gori Tavor i Đavo te je kušao i nudio, a ti si rekao: Ne živi se samo od heba i vode, nego i od svake reči gospodnje! I, to je tačno, samo što je za većinu ljudi očiglednije da se bez hleba i vode ne živi, nego da se ne živi samo od njih”.

Srbi su, još u vreme moga detinjstva, bili narod koji je mogao da baci pogled preko hleba i paštete, da trpi za ideale, da se pobuni protiv divova. Sada su hleb i pašteta bez mesa naš horizont, čije su granice neprekoračive. Naš duh se slomio pred vulgarnim Pavlovljevim eksperimentom: lučenje pljuvačke pri pogledu na hranu je brže i snažnije, nego emocija pri čitanju pesama Desanke Maksimović.

Godinama govorim, ko gleda emisije zna, da je proces izbacivanja velikih domaćih pisaca iz lektire ultimativan, da bi se poživotinjenje Soraba izvelo glatko i do kraja. Istina, 90% Soraba je nešto pročitalo samo ako je seksualni partner imao istetovirana neka slovca ispod pupka, ali ovim geestom, izbacivanjem bardova iz lektire, blokira se onih 10% vrednijih i potencijalno opasnijih, onih koji vide preko horizonta na kome pašteta izlazi umesto sunca.

Ovaj bulmez (nastao ukrštanjem buldoga i bilmeza), Šarčević, živi je spomenik našem posrnuću. Koga on kalja, tog to ne prlja.Može on sutra i da promeni odluku, i da Desanka ostane u lektiri, ali ćemo svi znati da je to uradio pod pritisko javnosti, a da sam nije imao problem sa izbacivanjem

Desankine pesme će živeti dok je Srba, a Šarčevića će iskopati iz groba, jer neće imati ko da plati grobarinu 20 godina posle njegove smrti

Pratite emisije Milana Milenkovića svakog radnog dana od 20h na Jutjub kanalu Radio2M ili čitajte Milanov blog

You may also like...

2 Responses

  1. Oliver kaže:

    Sta izmisljate, Sarcevic to nije ni predlozio a nece ni dozvoliti, i vi na ovakav nacin zelite da vas cita neko ???

  1. 08/06/2020

    […] Desankine pesme će živeti dok je Srba, a Šarčevića će iskopati iz groba, jer neće imati ko da… […]

Ostavite komentar

Politički.rs

Pratite nas na Fejsbuku


This will close in 18 seconds

%d bloggers like this: