Mnogim ljubiteljima knjiga, naročito domaće književnosti, promakla je jedna neobična knjiga u izdanju Talije (decembar 2020.) „Patmos – Devet zlatnih prasića – bajka za odrasle“. Promakla je zbog činjenice da u književnoj umetnosti u Srbiji vlada hiperprodukcija, ali i zbog činjenice da knjiga uopšte nije promovisana.
Poznavaoci književne umetnosti i književni kritičari kojima je ovaj roman nekako došao do ruku, proglasili su „Patmos“ za jedno od najboljih književnih dela u 2021. godini. Ali i kao jednu od najboljih romana tog žanra uopšte u srpskoj književnosti. Roman, inače, spada u otkrivački ili „apokaliptički“ žanr. Ljubitelje Oldosa Hakslija ili Orvela, Velsa, sasvim sigurno da ih „Patmos“ u najmanju ruku neće ostaviti ravnodušnim.
Posebno je interesantan stil kojim se autor obraća čitaocima, sasvim sigurno nešto novo u književnosti. Gotovo pripovedačka, sa malo dijaloga, anahrona, prenabijena simbolima, jako lagana za čitanje, ali preteška za razumevanje, ciklična, antifaktoralna i proročka.
Osuđena od jedne eparhije kao antihrišćanska, osuđena od udruženja ateista kao antievoluciona i teistička, osuđena od dela jevrejske zajednice kao antijevrejska, osuđena od teoretičara zavere kao filosemitska. Antiglobalistička, globalistička, neonacistička, prokomunistička… kroz sve te faze i fraze je provlačena. Međutim, ko je pažljivo pročita i pravilno razume, shvatiće da je roman isključivo pacifistički i jedan jak poziv na otrežnjenje.
Kako god, roman je sasvim nešto novo što se pojavilo u srpskoj književnosti. „Bajka za odrasle“ u podnaslovu sasvim dovoljno govori o neobičnosti i zanimljivosti knjige. A da li je zaista bajka – prosudite sami.
Prof. Vladimir Mitrović
