Zabranjeni Rajko R. Dvizac: Biraj, ili si svetlost ili tama!
BIRAJ: ILI SI SVETLOST ILI SI TAMA
U umetnosti često se dešava da slikari, kompozitori, pisci… dođu u jednom trenutku do raskrsnice u svom radu. Završe jedan ciklus i onda se okreću ka drugom, potpuno drugačijem. To je kao da stojite na jednoj obali koju ste sredili onako kako ste hteli i sada treba da pređete na drugu obalu. E taj „most“ između dve različite obale obično bude neka sasvim neočekivana slika, kompozicija ili roman.
Upravo to se događa ovih dana popularnom srpskom piscu Rajku R. Dvizcu. Posle romantične trilogije koju čine tri njegova hit romana „Boja ljubavi“, „Utorkom nisam udata“ i „Šta da kažem anđelima“, kao i romantičnog bonusa „Priče jednog romantičara“ i zbirke pesama „Poljupci“ – sasvim neočekivano objavio je špijunsko-ljubavni triler „Tajni Mali grad“ u izdanju „Kreativne radionice Balkan“ iz Beograda!
– Ja sam jednostavno morao da objavim ovaj roman, potpuno drugačiji od svega što sam do sada napisao jer sam osećao da dalje neću moći ako to ne uradim – objašnjava Rajko R. Dvizac svoj postupak. – U romantici sam bio isuviše dugo, uradio sam ono što sam želeo. U međuvremenu su se pojavili novi izazovi, nove teme koje su me sve snažnije vukle, uvlačile u glavu, zaokupljivale misli, terale na razmišljanje, na istraživanja koja, bar kod mene, uvek predstoje pre početka pisanja novog romana.
– Znači li to da ste zauvek napustili romantiku koja vam je donela slavu i uspeh, kako u Srbiji, tako i u dijaspori?
-Voleo bih da mogu da se držim određenog klišea. To je najlakše. Imate kompozitora koji kada postignu uspeh sa jednom pesmom, ceo svoj život samo prepisuju tu istu pesmu na stotinu načina. Tako je i sa nekim piscima. Ja ne mogu i neću tako da radim. Čekaju me novi izazovi, novi junaci, sasvim nove priče… Naravno, to ne znači da se ja odričem svoje prošlosti. Naprotiv. Postoje planovi da objavim treće, dopunjeno izdanje mojih pesama, kao i novu zbirku priča. Da ponovo objavim romane „Boja ljubavi“, „Šta da kažem anđelima“ a pogotovo „Utorkom nisam udata“, koji mi je doneo međunarodnu slavu. „Utorak“ je i danas izuzetno tražen. Ljudi ne pitaju za cenu, samo da ga se dokopaju. A njega više nema u prodaji. Ni srpskog, ni austrijskog izdanja. Šteta…
–Šta donosi vaš novi roman „Tajni Mali grad“? Na njegovim koricama piše da je bio zabranjen 20 godina! Zašto?
-Kad se kaže „zabranjen“ odmah se pomisli da ste objavili neko delo i onda su neki moćnici iz senke to delo zabranili. Moj roman je bio nepoželjan za objavljivanje još dok je bio u rukopisu. Obratio sam se svim većim izdavačima u Srbiji i niko od njih se nije usudio da ga objavi. Jedni su ga „izgubili“, drugi su se pravdali da se „ne uklapa u njihov izdavački okvir“, treći su tvrdili da roman nisu nikad ni dobili, četvrti su se pravdali nekim jeftinim lažima itd., itd. Da ne nabrajam dalje kakve sam sve gluposti i budalaštine čuo kao opravdanje. Sećam se da mi se jedan izdavač javio sa velikim oduševljenjem spreman da ga odmah štampa u velikom tiražu a samo 3-4 dana kasnije me je obavestio da oni ipak ne mogu da ga izdaju jer, oni su mala izdavačka kuća i boje se da će ih zatvoriti ako objave „Tajni Mali grad“?! Posle tog pisma sve mi je bilo jasno. Znao sam da imam književni biser. Vrlo važnu knjigu čiji sadržaj može da probudi nečiju savest, da poremeti nečije planove o promeni koja se uveliko pripremala u svetu. Verovatno je ta 2000. godina bila isuviše rano vreme da se istina o tome šta se sprema ljudskom rodu i kako ustvari, funkcioniše vladavina moćnika iz senke. Evo, 20 godina kasnije sve što sam predvideo u knjizi se polako ostvaruje na celoj planeti.
-Ispada da je „Tajni Mali grad“neka vrsta proročanske knjige.
– Ne, moj roman nije nikakvo proročanstvo. On je samo slika iz budućnosti koja nas sve čeka. U njemu je opisana borba sinova tame i sinova svetla. Ta prva bitka se odigrala 2000. godine i odredila ko će planetom Zemljom vladati narednih 1000 godina. Imena pobednika i gubitnika su skrivena i morate biti vešti u čitanju da pronađete tačan odgovor. Ja namerno nisam hteo da svom romanu dam formu puke fantastike jer on nije to. Obukao sam ga u drugačije „haljine“, pitkije za čitanje i razumljivije za običnog čitaoca. Kroz dve životne priče glavnih junaka, Marka Kralja – radio-voditelja i Milenka Nenovića – policijskog inspektora, provukao sam neke važne slike iz budućnosti.
– Radnja romana se odvija u jednoj maloj vojvođanskoj varošici. Šta traže svetske sile u pitomoj ravnici?
– Traže moć kojom se vlada svetom. Otkud ona baš tu? Pa, ne zaboravite ono što svaki iole trezveniji geopolitičar će vam priznati: Treći svetski rat je počeo raspadom Jugoslavije! To je činjenica. Naravno, on neće ličiti na ratove kakvi su do sada bili. Biće još gori, opasniji, suroviji… Svet se menja, cela planeta se menja. Nema kraja sveta. Ima samo pojava novog sveta. Dobrog ili lošeg zavisi od ljudske svesti. Svi ćemo morati birati, madam mislim da su svi već izabrali – ili si svetlost ili si tama. Ono što si izabrao, tome i služiš. Do kraja. Pokajanja nema. Ovo što nam se dešava sada, tek je uvod u ono što nas čeka. Desiće se takve neverovatne promene koje sada ne možemo ni da zamislimo.
– Crne su vam slutnje.
– Nažalost, to je tako. To je svet u kome živimo. Zar nismo svedoci onog što nam rade. Obavezna vakcinacija, čipovi, kič, kriminal, uništavanje kulture, prekrajanje istorije. A u svemu tome glavnu ulogu imaju političari u crnom i mediji. Zato ljudima preporučujem da ne gledaju televiziju, da joj ne veruju. Pogotovo da se ne troše na dnevnu politiku. Ona je toaletni papir, za jednokratnu upotrebu. Bolje pročitajte ovu knjigu, razmislite o njoj. Ma, kako reče jedan moj čitalac „čitam je već treći put ali sada deo po deo dok ne otkrijem poruku“. A poruka je vrlo jednostavna – otvorite oči i uši. Razmišljajte svojom glavom a ne tv kantom ili glavom političara. I videćete istinu. Postaćete imuni na laži kojima nas danonočno bombarduju sa svih strana. Budite svetlo ove naše jadne, napaćene planete jer drugu nemamo.
– Šta posle „Tajnog Malog grada“? Pišete li nešto novo, drugačije od ovog?
– U planu su mi četiri nove knjige. Dve su još uvek ideja u glavi. Jedna je komedija a druga neka vrsta novog „Utorka“. A trenutno paralelno pišem dva različita romana, sa različitom tematikom i različitim ljudskim sudbinama. Neću otkrivati o čemu se radi jer me ionako previše kradu. Reći ću samo naslove: „Argentina je moje ime“ i „Tamna strana osmeha“. Sa mnogo likova i mnogo životnih priča zasnovanih na stvarnim ličnostima i događajima, završava razgovor sa nama popularni “princ romantike” Rajko R. Dvizac.
M. Milovanović
Politicki.rs, Foto: Politicki.rs, Privatna arhiva, krbalkan.rs
