Svakom trećem radniku u Srbiji korona pogodila psihu

Svakom trećem radniku u Srbiji korona pogodila psihu
Ilustracija, Autoportret u kafani, autor Stevan Aleksić oko 1904., Foto: politicki.rs

Svakom trećem radniku u Srbiji korona pogodila psihu

Svakom trećem zaposlenom u Srbiji je bilo ugroženo mentalno zdravlje tokom pandemije, a posledice virusa korona su najviše ostavile traga na psihi žena i zaposlenih između 35 i 50 godina, koji su najteže podneli sve negativne posledice koje je prouzrokovala pandemija.

To su pokazali rezultati istraživanja koje je započeo Savez samostalnih sindikata Srbije kako bi ukazao na negativne efekte virusa korona na psihičko zdravlje zaposlenih.

Kako je saopšteno, pandemija je doprinela i dodatnom stresu na radu, koji prijavljuje čak 63 odsto zaposlenih, kao i kod svakog trećeg na kojeg su negativno uticale promene u načinu rada i radnoj atmosferi.

Istraživanje je urađeno na uzorku od 610 ispitanika iz gotovo svih većih mesta i gradova Srbije, a uzorak je uključivao ispitanike oba pola iz javnog i privatnog sektora, s tim što je većina ispitanika iz javnog sektora.

S obzirom na podatak da je u uzorku 30 odsto bilo pozitivno na virus korona, skoro polovina ispitanika je ukazala na stres izazvan strahom da se zaraza može doneti svojim ukućanima, dok je strah za vlastitu sigurnost i nedostatak zaštitne opreme prijavio neznatan broj ispitanika.

Savez navodi da su rezultati, očekivano, pokazali da u situaciji ovakve pandemije dolazi do narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja.

Od fizičkih i psihičkih tegoba, u poslednjih godinu dana glavobolju je imalo 51 odsto ispitanika, nesanicu 48 odsto, gubitak težine 10 odsto, osećaj izolovanosti od drugih 53, nemiran san 47, napade anksioznosti 25, usamljenost 35, tugu 43, depresiju 30, osećanje manje vrednosti 23, stalni osećaj nervoze i napetosti 48 i osećanje krivice 20 odsto, piše Blic.

Kada je u pitanju kvalitet života, više od polovine ispitanika, među kojima su većinom žene, izjavljuje da su nezadovoljni, dok je većina ispitanika zadovoljna odnosima sa ukućanima za vreme pandemije.

Svaki drugi je zadovoljan svojim trenutnim funkcionisanjem na poslu, dok većina njih smatra da su međuljudski odnosi i radna atmosfera bili bolji pre početka pandemije.

Velika većina ispitanika odlazila je svakodnevno na posao, a od onih koji su radili od kuće (10 odsto), najveći broj smatra da ih to uopšte nije poremetilo u radu, niti u životu, dok je više od polovine negiralo da ima strah od otkaza.

Kada su u pitanju prihodi, kod njih 80 odsto plata je ostala na istom nivou.

Nešto manje od polovine ispitanika (44 odsto) veruje da može da računa na pomoć sindikata u pružanju pomoći vezanih za poteškoće sa mentalnim zdravljem, a većina njih ističe da je sindikat već preduzeo određene aktivnosti u cilju poboljšanja zdravlja.

Za razliku od sindikata, svaki drugi (51 odsto) ukazuje da poslodavci nisu preduzeli nikakve korake u pružanju podrške radnicima koji imaju probleme sa psihičkim zdravljem.

Takođe, 60 odsto navodi da poslodavci nisu sproveli konkretne procene rizika stresa na radnom mestu koji se tiču psihičkog zdravlja, dok 43 odsto smatra da je poslodavac na adekvatan način pružio podršku i upravljao promenama na radnom mestu za vreme pandemije.

Polazne pretpostavke vezane za finansijsku nesigurnost, smanjenje plata i broja zaposlenih, strah od gubitka posla i gašenje radnih mesta, za koje se očekivalo da će biti glavni uzročnici negativnog uticaja na psihičko zdravlje, pokazali su se manje bitnim u odnosu na stres izazvan izmenjenim uslovima rada, strahom od zaraze, neizvesnošću i socijalne izolacije.

Za Sindikat, kako navode, rezultati dobijeni istraživanjem predstavljaju dobru početnu osnovu za otvaranje socijalnog dijaloga.

Najavljuju da će nastaviti sa istraživanjem, a sledeći korak su zaposleni u realnom sektoru, u kojem se očekuju znatne razlike u odnosu na istraživanje sprovedeno u javnom sektoru.

Sputnjik

POSLEDNJE OBJAVLJENO
Ostavite komentar

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar