U ovom trenutku postoji jasan zamah kada je reč o proširenju i zato ohrabrujemo Srbiju i srpske vlasti da iskoriste ovu priliku, jer ne znamo koliko dugo će taj zamah potrajati, rekao je ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat.
Podsetio je da gotovo 60 odsto svih investicija dolazi iz zemalja EU. Kako bi se obezbedilo da i dalje pristižu neophodno je da postoje jasna i transparentna pravila za sve kompanije, istakao je, ali – neophodna je i vladavina prava, koja garantuje da kompanije znaju da su njihovi interesi, u smislu poštovanja zakona, zaštićeni.
Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom u Briselu (10. decembra) nastavak je posete predsednice Evropske komisije (EK) Beogradu (15. oktobra), a cilj je bio da se sagleda dokle se stiglo u reformskom i u procesu pristupanja.
To je u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić za podkast ,,Pola sata Demostata” izjavio ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat.
Podsetio je na izjavu predsednice EK datu nakon poslednjeg sastanka, da je razgovor sa Vučićem bio dobar i sadržajan, a da je naglasila značaj ubrzavanja reformi, pre svega u oblasti vladavine prava i slobode medija.
Takođe, ukazuje Fon Bakerat, ponovljena je podrška EU naporima Srbije da diversifikuje svoje energetske izvore kako bi se smanjila zavisnost od uvoza iz Rusije, a bilo je reči i o nekoliko važnih reformskih pitanja. Među njima je izrada jedinstvenog biračkog spiska, gde je u poslednjih nekoliko nedelja zabeležen napredak, kao i izbor za Savet REM-a čije je uspostavljanje ključno za obnavljanje većeg poverenja u medijskom okruženju i slobodi medija.
Na pitanje voditeljke koliko je proširenje EU važno ne samo za stabilnost regiona, već i za samu EU, gost Demostata kaže da su to dve strane iste medalje.
„Stabilnost u regionu predstavlja jedan od ključnih prioriteta EU. I u ovom trenutku postoji jasan zamah kada je reč o proširenju. Zato ohrabrujemo Srbiju i srpske vlasti da iskoriste ovu priliku, jer ne znamo koliko dugo će taj zamah potrajati. Sada je trenutak ne samo da se govori o tome koliko je pristupanje EU važno, već i da se to potkrepi konkretnim delima. Za Uniju, proširenje je danas u velikoj meri povezano sa geopolitičkim okolnostima. Nakon ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, proširenje se posmatra kao geostrateško ulaganje u stabilniju, bezbedniju, prosperitetniju i ujedinjeniju Evropu. Zbog toga postoji zamah u tom procesu. Ali to zahteva da zemlje kandidati budu spremne da urade svoj deo posla i da sprovedu neophodne reforme. Značaj proširenja se, uostalom, jasno vidi i na konkretnim primerima. Na primer, samo ove godine Srbiju su posetili predsednica EK, predsednik Evropskog saveta Košta, visoka predstavnica Kalas i komesarka Kos. Mislim da to veoma jasno ilustruje koliko je pristupanje Srbije važno za samu EU. Ali, to se ogleda i u činjenici da države članice moraju biti spremne da u finansijskom i institucionalnom pogledu prihvate nove zemlje kad one budu za to spremne“, ističe Fon Bekerat.
Povodom predloga koji je srpski predsednik izneo u Briselu, da grupa zemalja Zapadnog Balkana istovremeno uđe u EU, ambasador EU kaže da je jedan od njegovih najvažnijih zadataka da građanima objasni kako žele da vide istinski demokratsku Srbiju unutar EU.
„Na građanima Srbije je da donesu odluku da li žele da se pridruže ili ne, ali za pridruživanje postoji iskreno i snažno interesovanje EU. Međutim, proces pristupanja je zasnovan na zaslugama i na postignutim rezultatima. I mislim da to ujedno otežava ideju da čitava grupa zemalja istovremeno uđe u EU jer zemlje napreduju različitim tempom. Neke idu napred brže od drugih i one treba da budu nagrađene sticanjem članstva“, navodi sagovornik Demostata.
On na dilemu da li su u ovom trenutku bezbednosna pitanja, na primer ona povezana sa ratom u Ukrajini, glavni prioritet EU, dok tek nakon toga dolaze temeljne vrednosti na kojima Unija počiva, poput ljudskih prava, stanja demokratije, slobode medija i slično – ističe da se ne slaže sa percepcijom da je za EU bezbednost važnija od vrednosti.
„Ne vidim tu nikakvu protivrečnost jer je odbrana vrednosti sastavni deo naše bezbednosti. Upravo kroz odbranu tih vrednosti naša društva postaju bezbednija i otpornija. Takođe, deo naše bezbednosti je i to da neposredno okruženje bude demokratskije, zasnovano na zajedničkim vrednostima. Sve to čini sastavni deo bezbednosti. Zato nisam saglasan sa tezom da moramo da biramo između vrednosti i bezbednosti. Takva protivrečnost, prema mom mišljenju, ne postoji. Videli smo, uostalom, da je Unija snažno davala prioritet vrednostima. Na primer, pre izvesnog vremena usvojen je takozvani „Štit demokratije“, (Democracy Shield) donete su strategije za suzbijanje dezinformacija, mere za podršku civilnom društvu, kao i nove mere u borbi protiv korupcije. Vrednosti Unije su uvek u prvom planu, u središtu naše politike“, naglašava Fon Bekerat i dodaje da između vrednosti i bezbednosti ne postoji nikakva suprotnost, naprotiv, međusobno su povezane i podjednako važne.
Ni „obojena revolucija” ni ukidanje ruskog gasa
Konstatacija voditeljke bila je da su kampanje različitih vidova dezinformisanja u Srbiji u punom jeku, da su vidljive na projektu „Jadar“ i na drugim investicijama, posebno kada one dolaze sa Zapada.
Pitanje je, ako su standardi EU formalno prihvaćeni i ako bi projekti poput „Jadra“ prošli postupak provere i odobravanja za dobijanje statusa strateškog projekta, da li bi EU bila spremna da garantuje da će se ti standardi poštovati i sprovoditi u praksi?
„Dezinformacije su u ovom trenutku veliki izazov u Srbiji. Više puta sam isticao koliko je važno da vlasti deluju protiv dezinformacija i da pokažu spremnost da se stane na kraj anti-EU retorici. Takođe smo videli da većina medija dodatno pojačava i širi mnoge neistine koje se plasiraju u javnosti. Primer je to što je većina medija u ovoj zemlji tvrdila da će zapadne zemlje 1. novembra sprovesti takozvanu „obojenu revoluciju“, što su potpune i apsolutne neistine. Takođe je bilo laži u vezi sa odlukom Saveta o postepenom ukidanju ruskih fosilnih goriva, kada je, ponovo, većina medija tvrdila da to znači da će Srbija biti isključena iz gasne mreže, što je bilo potpuno netačno. Nedavno smo, takođe, svedočili vrlo bizarnom izveštavanju o tome što se u Evropskoj kući pojavila narandžasta šaka koja, inače, simbolizuje 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja. Jedan medij je tvrdio da to predstavlja dokaz da EU podržava takozvane blokadere. A svako ko prati politiku zna da je narandžasta šaka jedan od simbola ove globalne kampanje, koju podržavaju i predvode Ujedinjene nacije. Zbog toga nisam siguran da li je reč o nedostatku znanja, nedostatku informacija ili o namernom širenju laži. Nažalost, plašim se da je ovo poslednj“, navodi Fon Bekerat.
Naglašava da je za privlačenje invesitora od ključnog značaja vladavina prava, borba protiv korupcije i obezbeđivanje ambijenta u kome sve kompanije posluju po istim pravilima. U tome EU nastoji da pomogne Srbiji – da podrži sprovođenje reformi u svim ovim oblastima.
„I u tom kontekstu smo svedoci određene količine dezinformacija. Na primer, kada je reč o projektu Jadar, koji se ponekad predstavlja u medijima tako da ljudi poveruju kako je reč o investiciji koja je deo procesa pristupanja EU, što je potpuno netačno. Odluka o tome da li će se taj projekat realizovati ili ne isključivo je na Srbiji, odnosno na srpskim vlastima. Ono što EU nudi, s obzirom na to da se Jadar nalazi na listi strateških projekata EU, jeste doprinos da takav projekat mora da ispuni visoke standarde zaštite životne sredine, da mora da ispoštuje zahteve kada je reč o dijalogu sa lokalnim stanovništvom, uslovima rada i zapošljavanja. Svi ti standardi moraju biti na evropskom nivou. I mislim da je to nešto od čega bi Srbija zaista mogla da ima koristi“, kaže gost Demostata
On smatra da na pitanje da li EU ocenjuje investicionu klimu u Srbiji kao fer i pravičnu, treba da odgovori poslovna zajednica, ali ukazuje da statistički podaci govore da su EU i njene države članice ubedljivo najveći izvor stranih direktnih investicija u Srbiji.
Malo napretka, više zastoja
„Gotovo 60 odsto svih investicija dolazi iz zemalja EU. Naravno, kako bi se obezbedilo da ove investicije i dalje pristižu u Srbiju, neophodno je da postoje jasna i transparentna pravila za sve kompanije, kao i da ista pravila važe za sve. Neophodna je i vladavina prava, koja garantuje da kompanije znaju da su njihovi interesi, u smislu poštovanja zakona, zaštićeni. Smatram da je to izuzetno važno. A potencijal ove zemlje i u privlačenju investicija i u ekonomskom rastu, zaista je ogroman“, napominje Fon Bekerat.
Povodom godišnjeg Izveštaja EK o Srbiji ambasador je ranije izjavio da je tempo reformi tokom prethodne godine značajno usporen i da se kredibilne reforme moraju sprovoditi u svim oblastima, naročito u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode izražavanja.
Pitanje voditeljke bilo je da li se u tim oblastima vidi bilo kakav napredak?
Nastavite sa čitanjem OVDE
