Ostavka Aleksandra Vučića u nedelju zvanično je sve najviše državne funkcije u zemlji gurnula u tehnički mandat, a Srbija se našla pred zamršenom političkom jednačinom. Jer, izbori kojima bi se upotpunila predsednička pozicija mogli bi da se održe najranije početkom novembra, a najkasnije krajem decembra ove godine, što znači i blisko preplitanje sa oktobarskim parlamentarnim. Kampanja za predsedničke izbore tako bi mogla da krene dok još traju postizborne radnje parlamentarnih, uz mogućnost smenjivanja nekoliko v.d. predsednika u međuvremenu. A sve to bi moglo da utiče na podelu karata za predsedničku trku.
Izbore, inače, raspisuje predsednik Narodne skupštine. Od dana raspisivanja do dana glasanja mora proći najmanje 30, a najviše 60 dana. Vučić je ostavku podneo 27. septembra, te je krajnji rok za održavanje predsedničkih izbora 27. decembar.
S obzirom da predsednički izbori moraju da se održe u periodu od tri meseca od ostavke, najkasniji rok za raspisivanje je 28. oktobar. Zakon propisuje i da se izborni dan bude neradan.
Kako bi tačno rezultat parlamentarnih izbora mogao da se odrazi na početne pozicije političkih aktera uoči predsedničkih izbora, ali i odabir kandidata? I da li postoji mogućnost da dođe do izbornog zamora kod glasača?
“Konstantno držanje u defanzivi”
Istoričar i naučni saradnik Instituta za političke studije Stefan Radojković u razgovoru za Insajder najpre se osvrće na samu Vučićevu odluku o ostavci, koju naziva “intrigantnom”. Smatra ga, kaže, vrlo racionalnim akterom koji dobro promišlja svaki svoj potez, zbog čega ne vidi koju korist ima od poslednjeg – osim ako unapred ne zna, ili očekuje, određen rezultat predstojećih parlamentarnih izbora.
“Pred njim su se otvarala dva puta: Tadićev i Đukanovićev model. Vučić je očigledno odabrao Tadićev, prema kome su i predsednički i parlamentarni izbori maltene preklopljeni. Đukanovićev model bio je racionalniji za tadašnjeg predsednika Crne Gore, jer je on podrazumevao, čak i ako se izgube eventualno parlamentarni izbori, da njegov uticaj i moć nisu apsolutno poništeni. Bilo je potrebno dve ili čak tri godine da se Đukanović razvlasti i izgubi i predsedničke izbore 2023. Drugim rečima, radilo se o faznom prepuštanju vlasti i moći u državi. Činilo mi se da će i Vučić krenuti tim putem, ali me je demantovao svojim potezima”, predočava Radojković.
Za to, smatra on, postoje dva moguća objašnjenja. Jedno je, kaže, da je ubeđen u ishod parlamentarnih izbora koji bi podrazumevao pobedu ili dovoljno dobar rezultat koji bi mu, uz podršku međunarodne zajednice, doneo da manjinske zajednice budu koalicioni partner čak i ako ne uzme najveći broj mandata.
“I turneja koju je imao pre ostavke je imala dva cilja. Jedan je bio za potrebe domaće politike i projektovanje slike državnika koji je odgovoran i nije običan političar, već brine o celom društvu i državi, ponaša se odgovorno u skladu sa teškom međunarodnom situacijom. S druge strane, imao je sastanke i sa velikim brojem zvaničnika iz sveta, kako bi načelno pokušao da dobije njihovu podršku za nastavak političke karijere. Čini mi se da je procenio da je Tadićev model bolji za ostanak na vlasti i tu dolazimo do predsedničkih izbora u skorijem periodu”, ukazuje Radojković.
Čini mu se, dodaje, da je Vučić razumeo da protokom vremena dolazi do sve temeljnijih promena u našem društvu, zbog čega rezultati koje je svojevremeno postizao na izborima više nisu u domenu mogućeg i realno izvodljivog.
“U tom smislu, izgleda da je morao da raspiše izbore pre 1. novembra, odnosno godišnjicu pada nastrešnice, koja je suštinski simbol sloma svih institucija ove zemlje. Stoga je želeo da, bolje pre nego kasnije, kapitalizuje svoju popularnost među najlojalnijim pristalicama. I da dobar rezultat, koji očigledno predviđa ili su mu rezultati istraživanja javnog mnjenja doneli tu procenu, pokušava da kapitalizuje na odmah održanim predsedničkim izborima, gde opoziciji ne bi ostavio prostora da se konsoliduje nakon njihovog eventualnog poraza na parlamentarnim. Tu pre svih mislim na studentski pokret”, ističe naš sagovornik.
Vučić je, smatra Radojković, često održavao vanredne parlamentarne izbore da ne bi tadašnjoj, parlamentarnoj opoziciji, dao priliku da se konsoliduje nakon slabih rezultata, već ih je “konstantno držao u defanzivi”.
“Čini se da će pokušati nešto slično sa ovim nizom parlamentarnih, pa onda predsedničkih izbora. U suštini je procenio da je ovo poslednji trenutak što se tiče samo izborne matematike, a uz to je moguće da je opipao puls međunarodne zajednice nakon ove turneje po svetu”, ocenjuje Radojković.
Govoreći o tome šta donosi Vučićeva ostavka, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Andrej Ševo za Insajder je ranije ocenio da kao neposrednu promenu vidi otvaranje teme predsedničkih izbora koji će biti održani krajem godine.
“Vučić ne gubi mnogo odlaskom sa pozicije predsednika jer njegova moć ne proizilazi iz formalne funkcije. Uostalom postoji razlog zašto ga naprednjaci nazivaju šefom iako mu formalno nisu potčinjeni. On će zadržati sve političke i materijalne resurse koje je do sada imao. Vučićevom ostavkom se menja samo to što se na velika vrata uvodi tema predsedničkih izbora koji nas čekaju krajem godine”, rekao je Ševo.
Prema njegovoj proceni, odlazak sa funkcije mogao bi Vučiću i da koristi jer će ga osloboditi protokolarnih obaveza i ostaviti mu više vremena za kampanju.
“Ostavka će Vučiću dobro doći u kampanji jer će ga rasteretiti predsedničkih obaveza. Umesto primanja akreditivnih pisma na primer i ostalih protokolarnih aktivnosti, koje su Vučiću verujem bile užasno dosadne, on će moći da se u potpunosti posveti kampanji. Drugim rečima, gledaćemo ga i slušati više nego ikada”, naveo je Ševo.
Na čemu bi mogla da se zasniva kampanja za predsedničke izbore i odabir predsedničkih kandidata?
Na pitanje u kojoj meri bi kampanja vlasti za predsedničke mogla da se razlikuje od tekuće, te kakav profil predsedničkog kandidata očekuje, Radojković odgovara da će to biti neko lice koje će “svakako imati blagoslov predsednika”, kao i momentum parlamentarnih izbora ukoliko rezultat bude povoljan za SNS.
“Mislim da sama ličnost neće biti toliko bitna. Ali, moraće da se izabere pojedinac koji ima više pluseva nego minusa u anketama. Mnogo kolega koje se bave izbornim procesima navode da bi to mogao da bude Ivica Dačić. Ili neko sličnog profila ko je, manje-više, simpatičan izbornom telu. Naglasak bi bio na tome da se nastavi dobar trend sa izbora i ukaže da budući predsednik ima Vučićevu podršku”, predočava Radojković.
Upitan kako bi Studentska lista kampanjom i odabirom kandidata mogla da odgovori na to, Radojković navodi da bi nakon parlamentarnih izbora morali da pokažu da su i dalje vrlo organizovana, konzistentna i koherentna grupacija.
“Koja je, naravno, ideološki jako različita, ali moraju da zadrže nukleus koji ih je gurao ove dve godine, a to su fakultetski plenumi ili univerzitetski megaplenumi. Ako su uspeli da postignu referendumsku atmosferu za ove parlamentarne izbore, što je jako teško i ne tako česta pojava u našoj višestranačkoj istoriji, moraju da insistiraju na tome da se takav trend nastavi i par meseci nakon 25. oktobra. Možda će to u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore biti i lakše, s obzirom da će se stati iza jednog kandidata i jedne osobe”, ocenjuje Radojković.
Iz Vučićevih izjava se, smatra, vidi svesnost da će verovatno doći do drugog kruga predsedničkih izbora. Na osnovu baze podataka koju je studentski pokret skupio od decembra prošle godine, Studentska lista ima priliku da testira najoptimalnije kandidate za predsednika.
“U jedinstvenoj su poziciji da mogu da testiraju, ne samo kroz istraživanje javnog mnjenja, nego i kroz bazu svojih podržavaoca, koje su to osobe koje nose najviše pluseva i koje mogu da doprinesu nastavku referendumske atmosfere”, kaže on.
Smatra i da bi to mogla da bude osoba koja će predstavljati otelotvorenje principa studentskog pokreta i neko ko je po pitanju svog opozicionog delovanja neupitan u odnosu na režim Aleksandra Vučića.
Da li može doći do izbornog zamora kod glasača?
Na pitanje da li, s obzirom na preklapanje procesa, može doći do izbornog zamora kod glasača, Radojković odgovara:
“Vlast će uvek moći da izvede negde oko 1,7 ili 1,8 miliona svojih glasača. Zato i nastoje da izlaznost na parlamentarnim izborima ne bude velika, ako je moguće manja od 4,2 miliona. Ne zavise mnogo od raspoloženja glasača, s tim što bi im, naravno, pomoglo da pobede na parlamentarnim izborima. U tom smislu je za studentski pokret izuzetno važno da održi referendumsku atmosferu, bez obzira na rezultate”.
Navodi da se pokazalo da studentski pokret, ali i vlast, sada idu na sve ili ništa na parlamentarnim izborima, zbog čega smatra da će njihov rezultat preneti i na predsedničke.
“Odnosno, biće prekretnica za predsedničke. Potencijal za pad u energiji i zainteresovanosti veći je kod biračkog tela studentskog pokreta, jer nema interesnog momenta njihovih birača u nekom najbanalnijem smislu. S druge strane, postoji mogućnost da me studentski pokret demantuje u toj oceni, jer je skoro dve godine uspeo da održi kampanju protiv Vučića i njegovog sistema”, ističe Radojković.
Jer, rezultat koji ne bi išao u njihovu apsolutnu korist im može dati krila za kampanju za predsedničke izbore, zaključuje Radojković za Insajder.
