Teheran represijom i presecanjem komunikacija reaguje na masovne proteste koji opet potresaju Iran. Dok princ Reza Pahlavi zove ljude na pobunu, Donald Tramp kaže da su SAD spremne da „pomognu“ demonstrantima.
Na masovne proteste režim u Teheranu sada reaguje blokadom mobilne telefonije i interneta. Iran je od četvrtka uveče (8. januar) u velikoj meri oflajn.
„Ogromni su poremećaji svih komunikacionih puteva, posebno mreže Starlink“, potvrdio je Amir Rašidi, direktor za digitalna prava i bezbednost u organizaciji Mian. Time misli na sistem satelita koji pripada firmi Spejs Iks milijardera Ilona Maska.
Vlasti bi mogle još dugo da drže internet isključenim, kaže Rašidi za DW. „Za režim je ovo pitanje opstanka.“
Snimci iz prvih sati protesta pokazuju da su širom zemlje brojni ljudi izašli na ulice. „Mi samo želimo da šetamo“, pisali su mnogi u privatnim porukama ili su to objavljivali na društvenim mrežama.
Prema navodima aktivista, u ovom talasu protesta ubijeno je 116 građana, dok je uhapšeno između dve i tri hiljade.
Princ vuče poteze
Od četvrtka su okupljanja bila poluorganizovana, uvek u 20 časova po lokalnom vremenu. Građani su pozvani da se okupe i da na ulicama ili sa balkona uzvikuju parole protiv režima.
Akciju je inicirao princ Reza Pahlavi (65), sin poslednjeg šaha, koji od 1979. godine živi u egzilu u SAD. „U zavisnosti od vaše reakcije objaviću sledeće pozive na akciju“, obećao je Pahlavi u snimku koji je na Instagramu pregledan više od 80 miliona puta.
No nije jasno koliko je demonstrantima do monarhije. Ona je ukinuta 1979. godine u toku revolucije. Mali broj Iranaca se uopšte seća vremena šaha, no Pahlaviju naruku ide to što u samoj zemlji nema jasne opozicije.
Strukture otpora unutar Irana jedva da mogu da se uspostave. Represivne mere, ciljani napadi i demonizacija opozicije deo su svakodnevice još od 1979. godine.
Tada je versko krilo oko ajatolaha Homeinija preuzelo kontrolu i od tada sistematski potiskuje svaku opoziciju. Masovni protesti na nivou cele zemlje u poslednjih 25 godina više puta su brutalno gušeni.
Krvavo gušenje protesta
U ovoj situaciji advokatica Marzieh Mohebi apeluje na svetsku zajednicu. „Ne sme da ostavi demonstrante u Iranu same“, navodi ona na upit DW. Tokom protestnog talasa 2022. godine, pod sloganom „Žena, život, sloboda“, i sama pravnica našla se na meti snaga bezbednosti i morala je da napusti zemlju. Već dve godine živi u egzilu u Francuskoj.
„U mom rodnom gradu Mašhadu ljudi su sada u svim delovima grada doživeli ogroman odziv“, kaže Mohebi. „Protesti su poprimili novi oblik: učestvovali su ne samo mladi, već i mnoge porodice. Dok je internet još bio dostupan, bilo je izveštaja o sukobima između demonstranata i snaga bezbednosti.“
Ali sada su svi elektronski komunikacioni putevi blokirani. „Izolacija bi mogla da ima za cilj uspostavljanje vojnog režima i izvršenje masakra velikih razmera“, strahuje Mohebi.
„Iranski narod je bespomoćan. Njegov glas je ućutkan. Ne postoji mogućnost komunikacije.“
Tramp preti Teheranu
Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, oštro je osudio proteste širom zemlje. U petak je govorio o „izazivačima nereda“ i ljudima koji nanose štetu zemlji.
„Postoje i ljudi čiji je posao razaranje“, rekao je Hamenei. Oni nanose razaranje „samo da bi se predsednik Sjedinjenih Država radovao“, dodao je, aludirajući na Donalda Trampa.
„Iran je možda blizu slobode kao nikada do sada“, naveo je Tramp. On je pripretio „oštrom kaznom“ režimu u Teheranu ako „počne da ubija ljude“ i najavio da su SAD spremne da „pomognu“ demonstrantima.
Tramp je prethodno u jednom podkastu princa Rezu Pahlavija nazvao „finim čovekom“. „Mislim da treba da vidimo ko će prevagnuti. Nisam siguran da bi sastanak s njim bio primeren.“
