Podele između SAD i evropskih zemalja unutar NATO-a produbljuju i podele unutar Evropske unije. Kao odgovor na Trampove grube pokušaje da preuzme Grenland, šefica spoljne politike EU Kaja Kalas pozvala je Evropu da razvije sopstvene vojne kapacitete i veću nezavisnost od Sjedinjenih Država. Nasuprot tome, generalni sekretar NATO-a Mark Rute smatra da opstanak Evrope leži u lojalnosti Vašingtonu.
„Ako neko ovde misli… da Evropska unija ili Evropa u celini može da se odbrani bez SAD – neka samo nastavi da sanja” rekao je Rute. Na njegovu izjavu burno su reagovali brojni evropski političari, te je poslanik Evropskog parlamenta iz Španije upitao Rutea: „Da li ste vi [američki] ambasador pri [NATO-u]?“
Bivša premijerka Estonije ocenila je da bi, kako bi Evropa mogla odlučno da odgovori SAD, morala da reformiše svoje procese donošenja odluka i da se udalji od jednoglasnog glasanja
„Jednoglasnost znači da ne možemo uvek da delujemo brzinom koju zahteva važnost trenutka”, rekla je Kalas na jučerašnjoj godišnjoj konferenciji Evropske odbrambene agencije.
Od početka rata u Ukrajini, EU je sve više podeljenija. Po pitanju izolacije Rusije, Mađarska i Slovačka koristile su pravo veta kako bi dobile izuzeća od primene energetskih sankcija. Obe zemlje su ove nedelje najavile da će tužiti EU zbog plana da zabrani sav uvoz ruskog gasa, koji je usvojen kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnim glasanjem.
Na konferenciji u sredu, evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus aludirao je na Trampovo militarističko ponašanje prema Grenlandu i ocenio: „Sada živimo u svetu u kojem sila određuje pravo.”
Kalas i Kubilijus su zatim poručili razvoj evropskih vojnih kapaciteta sličnih onima koje ima NATO. „U svetu divova, i mi moramo postati divovi. Blagi div koji promoviše međunarodno pravo i saradnju. Ali ipak snažan div”, rekao je Kubilijus.
Kredibilitet EU u primeni međunarodnog prava, međutim, narušen je, između ostalog, njenom podrškom izraelskom genocidu u Gazi.
Kao odgovor na Trampove zahteve, evropske članice NATO-a su tokom protekle godine značajno povećale vojnu potrošnju. U junu 2025. godine, članice NATO-a dogovorile su se da izdvajanja za odbranu povećaju na 5% BDP-a, što podrazumeva stotine milijardi evra godišnje koje vlade mogu obezbediti na dva načina: smanjenjem postojećih rashoda ili dodatnim zaduživanjem.
Na jučerašnjoj konferenciji o vojnoj politici, Kubilijus je naglasio da sada evropske zemlje moraju da se udalje od uvoza oružja izvan Unije, aludirajući na najvećeg snabdevača oružjem u Evropi – SAD.
Iako su SAD i EU i ranije imali ozbiljne nesuglasice, uključujući invaziju na Irak 2003. godine, najnovije pukotine predstavljaju najozbiljniju pretnju jedinstvu i opstanku NATO-a do sada.
