Studenti moraju da „ubace u petu“ i obiđu celu Srbiju, što su pokazali da umeju, jer će na predstojećim izborima, bojim se, biti „tesno“, ocenjuje sociolog i univerzitetski profesor u penziji Đokica Jovanović, jedan od sagovornika Danasa, komentarišući plan studenata u blokadi da u narednom periodu u okviru predizborne kampanje intenziviraju obilaske manjih mesta.
Danas je objavio da je Radna jedinica „Student u svakom selu“ ovih dana pozvala „sve studente“ da im se pridruže i da „zajedno obiđu našu divnu Srbiju“.
„Hajde da razgovaramo sa ljudima širom zemlje, čujemo njihova mišljenja i probleme, ali i da im približimo borbu studenata, razbijemo predrasude o studentskom pokretu i rasvetlimo medijski mrak“, navodi se između ostalog u pozivu niških studenata u blokadi.
I niški, kao i ostali studenti u protestu u Srbiji, inače, već mesecima obilaze sela i ostala manja mesta u zemlji, kako bi predstavili šta rade i za šta se zalažu.
Dušan Aleksić, vanredni profesor na departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, pretpostavlja da se akcija „Student u svakom selu“ intenzivira jer je studentima važno da se u nju uključi što veći broj njihovih kolega kako bi „građani videli da nije reč o malobrojnim ekstremistima, već o velikom broju mladih i obrazovanih ljudi koji se bore za bolje i pravednije društvo“.
„Moja pretpostavka jeste da se ta akcija intenzivira iz dva razloga. Prvi je taj što su izbori sasvim izvesni i ona jeste jedan svojevrstan odgovor na šatorska okupljanja koja organizuje vladajuća stranka na čelu sa predsednikom države. S druge strane, smatram da ova aktivnost predstavlja borbu protiv demonizacije kojoj su studenti izloženi u poslednje skoro dve godine“, kaže Aleksić.
On precizira da građani koji žive u ruralnim područjima imaju sužen izbor medija kojima imaju pristup, a ti mediji su „uglavnom naklonjeni režimskoj agendi i preko njih o studentima mogu da čuju samo fabrikovane neistine i ekstremno negativne kvalifikacije“.
Kroz obilazak manjih mesta, razgovor, debatu i zdravu razmenu mišljenja, dodaje on, građani imaju priliku da se uvere da nije reč ni o kakvim državnim neprijateljima i stranim plaćenicima, već o pametnim entuzijastičnim mladim ljudima koji žele bolju budućnost za sebe i svoju zemlju.
„S obzirom na to da vlast pokušava da što veći broj medija stavi pod svoju kontrolu, a da društvene mreže stariji sugrađani ne koriste u velikoj meri, studenti su shvatili da je lični kontakt najbolja opcija da se izbore protiv stigmatizacije i medijskog mraka. To je, takođe, kontrateža pristupu koji ima vlast, jer na okupljanjima koja oni organizuju dominiraju agresivnost, banalnost i bahatost“, kaže.
Đokica Jovanović dodaje da je kampanja za predstojeće izbore u selima i manjim mestima izuzetno važna jer „mali brojevi mogu da budu jezičak na vagi i – presude“.
Jovanović na pitanje da li studenti „imaju šanse“ u predizbornoj bici za manja mesta protiv predsednika Srbije i osnivača Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koji u kampanji, koristeći državne resurse, obećava puteve, ambulante, fabrike ili brzu zamenu dotrajalih drvenih bandera betonskim stubovima, odgovara potvrdno.
„Svaki autoritarni faktor, pa i ovaj u Srbiji, ima veliki broj sledbenika, jer im u njihovim očima takav faktor obezbeđuje kakvu- takvu izvesnost. Ali, na strani studenata je mladost, koja simbolizuje budućnost, i to što nemaju ’repove‘, koje itekako imaju ovi drugi. Takođe, nije sve u kampanji i javno raspoloženje ne može uvek da se na taj način oblikuje. U Srbiji to sada ne može, jer ljudi sve više osećaju kako žive po svojim leđima, i bukvalno i prenosno“, kaže Jovanović.
On još kaže da bi studenti, takođe, morali da se izbore za veće prisustvo u medijima- ne samo onim „dobronamernim“ već i onim „preko reke“, jer društvene mreže nisu dovoljne za svo stanovništvo, pošto ih „u većinskoj meri ne koriste ni sredovečni ljudi“.
Danijel Dašić, građanski aktivista, koji se bavi političkim analizama, kaže da bi se „ova borba predsednika i studenata za svako selo, najdalji zaselak, krivu krušku i stari bunar“ mogla opisati kao „odbrana i poslednji dani“.
„Kao što je i obećao, predsednik je odlučio da poštuje sve preporuke OSCE/ODIHR, pogotovo one vezane za nedopustivost funkcionerske kampanje. Ali, najverovatnije od nekih sledećih izbora. Za sada se ponaša kao svaki zavisnik pred terapiju- počeće od ponedeljka. Kog, nije poznato. A možda Ursula i Marta neće da primete sve one službene automobile za elitne funkcionere i autobuse za sirotinju raju. Čak je našao i neku staru škodu u državnom voznom parku, kako bi pokazao da drži reč. Jer u ljubavi (za fotelju) i ratu (za vlast) sva su (državna) sredstva dozvoljena“, kaže Dašić.
On naglašava da su prošla godina i rezultati lokalnih izbora pokazali koliko je uspešna bila studentska akcija posete ruralnim područjima, tako da je „predsednik morao da pokuša da to iskopira, i da sačuva koliko- toliko svoju zadnju liniju odbrane i ostanka na vlasti“.
Prema njegovim rečima, analiza ukupno 631 biračkog mesta na lokalnim izborima u poslednjih godinu dana pokazuje da je oko 190 mesta (30 odsto) klasifikovano kao urbano, dok se 441 mesto (70 odsto) nalazi u ruralnim, odnosno seoskim sredinama.
Pad broja glasova vlasti u urbanim delovima bio je stabilniji i konstantniji- uglavnom oko deset do 15 odsto- dok je u ruralnim sredinama taj pad bio polovičan- u nekim opštinama je bio drastičan i išao do 20 odsto, poput Knjaževca, dok je u drugim mašinerija vlasti uspela da zadrži stabilnost ili minimalan rast, poput Kladova.
„Kako će izbori ipak biti početkom jeseni, a očekivani rezultat ipak dovoljno neodređen da ne garantuje pobedu niti jednom učesniku, intenziviranje ovakve studentske kampanje je očekivano i logično. U zadnjih 100 dana pred izbore potrebno je ponovo obići oko 4000 sela i razrešiti glavno pitanje – da li ljudi u ruralnim predelima više veruju svojim očima ili televizoru“, kaže on.
