97 godina od rođenja Fidela Kastra: Lider koji je prkosio desetorici predsednika SAD

Tokom svoje vlasti od 1959. do 2006. godine uspostavio je komunistički režim pred vratima SAD i, prema nekim izvorima, preživeo 600 pokušaja ubistava

Na današnji dan, pre 97 godina, rođen je kubanski revolucionar i državnik Fidel Kastro, pod čijim vođstvom je na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena revolucija.

Kastro je rođen 13. avgusta 1926. u mestu Majari na porodičnoj plantaži šećerne trske, na kojoj je i sam radio sa svojim ocem. Pravo je doktorirao 1950. na Univerzitetu u Havani. Bio je veliki prijatelj sa Če Ge Varom.

Njegov prvi pokušaj zbacivanja Batiste nije uspeo pošto je napad na kasarnu Monkada u Santjago de Kuba 26. jula 1953. propao.

Kastro je potom osuđen na 15 godina robije, ali je pomilovan 1955. Po izlasku sa robije osniva “Pokret 26. jul” i odlazi u Meksiko, gde organizuje pristalice.
U decembru 1956. iskrcava se na Kubu i u zoni Sijera Maestre započinje pobunu.

Ušao je sa svoji jedinicama jedinicama u Havanu 1. januara 1959. a Batista je pobegao sa Kube. U februaru 1959. Kastro postaje predsednik vlade, 1965. šef Komunističke partije Kube, a 1976. i vrhovni komandant oružanih snaga.

Dolaskom na vlast, Kastro je bio veoma neprijateljski raspoložen prema SAD, koje su se prijateljski odnosile prema njegovom prethodniku Batisti i često se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti.

Ranih 1960-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa SSSR-om primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć, što je doprinelo pogoršanju američko-kubanskih odnosa.

Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine, SAD su prestale da kupuju kubanski šećer i uvele ekonomski embargo prema Kubi.

SAD su 1961. pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra sa vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha. Možda i kao posledica te invazije sledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine: “Ja sam marksista-lenjinista i ostaću to do svoje smrti“, prenosi RTS.

By Alberto Korda – Museo Che Guevara, Havana Cuba, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=6816919

Gotovo da nema Kubanca koji pamti Kubu bez Kastra. Njegov brat Raul nikada nije dostigao harizmu Kastra koji je ostao snažan simbol.

Tokom svoje vlasti od 1959. do 2006. godine prkosio je desetorici američkih predsednika. Uspostavio je komunistički režim pred vratima SAD i, prema nekim izvorima, preživeo 600 pokušaja ubistava.

Njegov biograf Volker Skierka rekao je da je Kastro neophodan i kao ideal i kao idealno opravdanje.

Ušao u Ginisovu knjigu rekorda održavši najduži govor u Ujedinjenim Nacijama

Kastro je imao običaj da drži dugačke govore i drži rekord za najduži održan govor ikada pred Ujedinjenim Nacijama.

Taj govor trajao je 4 sata i 29 minuta, a samo nekoliko meseci pre toga prilikom njegovog ponovnog izbora za predsednika 1960. godine, Kastro je pred Skupštinom govorio čak 7 sati i 30 minuta, što spada u jedan od njegovih najdužih govora, piše “Nacionalna geografija”.

Voleo cigarete

Zaštitni znak Kube su definitvno cigarete, pa ih je i Kastro strasno voleo, a ova ljubav je trajala do 1985. godine.

Nekoliko godina kasnije sumirao štetu koje mu je naneo duvan.

“Najbolje što možete da uradite sa ovom kutijom cigara je da ih date vašem neprijatelju”, rekao je on.

Među 100 najuticajnijih ličnosti svih vremena

Magazin “Tajm” ga je 2012. godine uvrstio u 100 najuticajnijih ličnosti svih vremena.

Informacije o njegovom privatnom životu retko su dospevale u javnost zbog velike kontrole nad medijima, ali se zna da je imao čak devetoro dece sa pet žena.

Kastro je preminuo u novembru 2016. u 90. godini.

Proglašena je devetodnevna žalost, a Kastro je sahranjen 4. decembra u istorijskom jugoistočnom gradu Santijago de Kuba.

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare