EU: Pasoš za vakcinisane?

EU: Pasoš za vakcinisane?

Može li takozvani „kovid-pasoš“ da bude pretpostavka za vraćanje osnovnih prava? I da li je tako nešto uopšte dozvoljeno? Oko tog pitanja trenutno se vode žestoke diskusije u mnogim evropskim zemljama.

Nakon susreta kancelarke Angele Merkel sa premijerima nemačkih pokrajina opozicija je optužila saveznu vladu za – neodlučnost. Zato što i dalje u Nemačkoj nije jasno može li se i da li će se ljudima koji su vakcinisani ili su preležali kovid 19 „vratiti“ njihova osnovna prava – i to pre nego što se ta prava „vrate“ svim drugim građanima Nemačke.

Zagovornici ideje naglašavaju da osnovna prava građana smeju da se ograničavaju samo s osnovanim razlogom. I zato zahtevaju da ljudi koji predstavljaju manju opasnost za širenje korona-virusa što pre dobiju svoja ustavom definisana prava.

Ali protivnici tu podsećaju na načelo jednakosti – odnosno praksu da „ukidanje“ određenih osnovnih prava mora da važi ili za sve ili ni za koga.

A postoji i treća grupa koja se zalaže za to da vakcinisane osobe ne dobiju nikakve privilegije sve do trenutka dok svi građani Nemačke ne budu dobili priliku da prime vakcinu.

Sloboda putovanja preko leta?

Debata o tome ne vodi se samo u Nemačkoj. I na nivou Evropske unije trebalo bi da se uvede jedinstvena digitalna potvrda, odnosno certifikat, koja bi zagarantovala slobodu kretanja u šengenskom prostoru za osobe koje su dobile obe doze vakcine, odnosno za ljude koji su preležali kovid 19 ili imaju svež negativan test na koronu. Zemlje poput Španije, Grčke i Kipra, dakle one članice EU čija privreda dobrim delom zavisi od turizma, insistiraju na usvajanju odluke o tom dokumentu koji je u javnosti postao poznat pod imenom „kovid-pasoš“.

Takav „pasoš“ trebalo bi da bude uveden još pre letnje sezone. On će imati samo informativni karakter, naglasio je komesar EU za pravosuđe Didijer Rejnders nakon odluke donete sredinom aprila. Ali, putovanja unutar EU moguća su i dalje i bez „kovid pasoša“, koji u stvari i nije nikakav pasoš. O tome pod kakvim uslovima neko sme da uđe u neku zemlju i dalje odlučuju same države-članice EU.

Španija izbegava debatu

Sličan koncept su u Španiji, ali samo u okviru državnih granica, predložile vlade autonomnih pokrajina Andaluzija i Galicija, kojima upravlja konzervativna Narodna stranka (PP). Vladajuća koalicija u Madridu, koju čine socijalisti (PSOE) i levo-radikalni Podemos, odbacili su tu ideju.

Debate o tome kako bi se takva iskaznica mogla tumačiti u kontekstu osnovnih prava u Španiji praktično nije ni bilo, kaže Huan Miguel Gonzalez, portparol Španskog društva za javno zdravlje i zdravstveni sektor (SESPAS): „Kao i kod mnogo drugih stvari koje imaju veze s kovidom 19, nema dovoljno transparentnosti prema građanima, a izbegnuta je i javna debata o takvim osnovnim stvarima“.

U SESPAS-u su mišljenja, dodaje Gonzalez, da su takva pravila problematična i to iz više razloga povezanih s ustavnim odredbama. Pre svega, u ovom trenutku uopšte nema nikakvih naučnih saznanja o tome da li vakcinisane osobe mogu ili ne mogu da prenose virus.

Italija već usvojila novi zakon

Italija je u međuvremenu već primenila ono što u Španiji zahtevaju konzervativci: od početka ove nedelje u toj zemlji postoji digitalni „kovid-pasoš“, odnosno dokument na kojem su podaci o tome da li je neka osoba preležala kovid 19, da li je vakcinisana, odnosno rezultati testova na koronu. Vlasnicima tih „zelenih pasoša“ dozvoljeno je slobodno kretanje u čitavoj zemlji.

Dekret kojim je to usvojeno u Italiji uopšte nije bio sporan, kaže Ester Hapaher, profesorka italijanskog prava na Univerzitetu u Insbruku. Ona dodaje da je nadležna ustanova za zaštitu ličnih podataka upozorila na moguće „nuspojave“ po pitanju osnovnih sloboda: „Čak i trenutno jedina opoziciona stranka, Braća Italije (Fratelli d’Italia), zahteva slobodu kretanja i brzu implementaciju ’zelenog pasoša’ na nivou EU“.

Neke veće debate nije bilo ni zbog toga što Ustav Italije izričito dozvoljava ograničavanje slobode kretanja iz zdravstvenih razloga, objašnjava profesorka Hapaher. Ona kaže da se trenutno u Italiji uopšte ne raspravlja o ideji povezivanja „zelenog pasoša“ s nekim dodatnim privilegijama koje bi imali njegovi vlasnici.

Obavezno vakcinisanje?

U Francuskoj je vlada ovih dana aktuelizovala zvaničnu aplikaciju za koronu TousAntiCovid tako da je moguće u nju „ubaciti“ i status u vezi sa vakcinom, odnosno rezultate testova na koronu. Do sada je bilo moguće samo praćenje kontakata. Za razliku od velike diskusije koja je pratila uvođenje aplikacije prošle godine, ovoga puta u javnosti nije bilo neke preterane zabrinutosti po pitanju zaštite ličnih podataka, napominje ustavni stručnjak Joan Nabat sa Univerziteta u Bordou. U Francuskoj se takođe ne raspravlja o „nagrađivanju“ vakcinisanih osoba, a predsednik Emanuel Makron redovno naglašava da su korišćenje aplikacije i vakcinacija dobrovoljni i da će to tako i ostati.

Ukoliko bi „zeleni“ status aplikacije bio preduslov za određene aktivnosti, na primer za ulazak u restoran ili prisustvo nekim manifestacijama, onda bi tu mogućnost dobile i sveže testirane osobe, smatra Nabat. Sve druge opcije samo bi razljutile Francuze: „To bi onda bila prikrivena obaveza vakcinisanja, a većina Francuza se tome odlučno protivi, bez obzira na umor od pandemije.“

S „pasoše“ u pab

U Velikoj Britaniji vlada trenutno proverava mogućnost digitalizacije iskaznice o vakcinisanju – koju u toj zemlji dobija svaka osoba koja je vakcinisana sa obe doze. To bi moglo da olakša ulazak tih ljudi na velike priredbe, a pristup tim događajima bio bi omogućen i osobama koje mogu da donesu svež, negativan test na koronu.

Uskoro se (17.5.) otvaraju pabovi, a onda je ulazak, prema mišljenju zakonodavca, dozvoljen svima, nezavisno od toga da li imaju ili nemaju „zeleni pasoš“. Ali vlasnici pabova mogu sami da regulišu pravila korišćenja svojih usluga, odnosno da od gostiju zahtevaju da im na ulazu pokažu odgovarajuće dokaze.

Kada je premijer Boris Džonson početkom aprila govorio da bi taj „kovid-pasoš“ jednoga dana mogao da postane obavezan, suočio se s velikim otporom u Donjem domu parlamenta. Među kritičarima te ideje su poslanici opozicije, ali i neki od njegovih torijevaca.

Danas, DW

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar