Na današnji dan 1963. godine ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi, koji je tri godine pre nego što se našao na meti atentatora u Dalasu postao najmlađi šef države u američkoj istoriji.
U Drugom svetskom ratu služio je u mornarici, potom je nakratko bio novinar. U Kongres je izabran 1947. a senator je postao 1952.
Za predsednika je izabran u 43. godini života kao kandidat Demokratske stranke.
Posle, kako izgleda, traljavo vođene istrage nije pouzdano utvrđeno ko je ubica.
Kao atentator je zvanično označen Li Osvald, koji je pod sumnjivim okolnostima i sam ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici u Dalasu.
Tekstom objavljenim pre nešto više od dve godine, podsećamo vas šta je slavni reditelj i višestruki oskarovac Oliver Stoun govorio o Kenedijevom ubistvu
Oliver Stoun, igranim filmom „DŽej-Ef-Kej“ sa tezom da je američki predsednik DŽon Kenedi 1963. ubijen u organizovanom pokušaju državnog udara pre tri decenije pokrenuo je kontroverze, što je, između ostalog, nateralo i Kongres SAD da donese uredbu o objavljivanju dokumenata o atentatu najkasnije 2017. godine.
Međutim, dan pre isteka roka, tadašnji predsednik Donald Tramp odlučio je da ne stavi potpis na to. Stoun je sada snimio i dokumentarac „Ponovo o DŽej-Ef-Kej: S one strane ogledala“, prenose Novosti pisanje portala B92.
Predstavljajući novi film, Stoun je iz svog stana u Los Anđelesu preko Zuma novinarki „Holivud riportera“ Tatjani Sigel govorio o motivima da snimi dokumentarac sa dodatnim materijalom, o tome zašto je Tramp odustao od potpisa, o pismu DŽeki Kenedi i susretima sa sinom ubijenog predsednika, kao i o tome zašto se okrenuo pravljenju isključivo dokumentaraca.
– Počeli smo ovo pre dve, tri godine i bilo je mnogo detalja koji su pronađeni, a nisu prijavljeni. Postoji crna rupa u sećanjima o Kenediju. I želeo sam da, pre nego što napustim ovaj svet, otkrijem sve što znam o tome. Nisam mogao da u dokumentarac spakujem sve što znam, ali sam mogao da unesem mnoge činjenice koje su se pojavile posle filma 1991. kao i da ponovo potvrdim neke iz njega, pošto je napadan sa svih strana. Važno mi je, i na savesti mi je, da ljudima kojima je stalo do toga ovo predočim. Time je dokumentarac motivisan. Objavljena su dokumenta. Ne sva. Tramp je trebalo da potpiše objavljivanje 2017. i povukao se 12 sati pre toga – kaže Stoun i dodaje da je uveren da mnogo dokumentacije nije predočeno javnosti i da je možda uništena.
Na pitanje zašto je Tramp odustao od stavljanja potpisa na objavljivanje dokumenata, reditelj kaže da se to dešavalo i u drugim slučajevima kada su pred bezbednosne službe postavljani izazovi.
– Ko uopšte zna šta je Tramp mislio. On je čovek misterija. Siguran sam da je bio pod nekom vrstom pritiska. I onda su došli i rekli mu: ‘Ne možemo to da uradimo iz bezbednostnih razloga’. On se povlačio i iz drugih stvari, kad god bismo postavili izazov pred obaveštajne agencije. Sećate se izjave (senatora Čaka) Šamera? ‘Trampe, ne zezaj se sa CIA, u suprotnom će te uništiti’ – rekao je Stoun.
Reditelj ističe da je važno da mlađe generacije saznaju šta se dogodilo jer „izgleda da zemlja luta“.
Na pitanje da li je imao više slobode sad, kada DŽeki Kenedi više nije među živima i nema straha od njenih primedbi na snimak atentata, reditelj je odgovorio odrično.
– Nikada nismo čuli šta DŽeki Kenedi ima da kaže o tome. Napisala mi je divno pismo o ‘Vodu’. Dopao joj se ‘Vod’ i mislila je da je to remek-delo, nešto kao opšteameričko dobro. I rekla mi da je posetim ako ikad poželim da napišem knjigu – rekao je on a prenosi „Hedlajner“.
