30. 12. 1922. osnovan SSSR: Prvo suprotstavljanje kolonijalnoj pljački atlantske imperije navikle da sve narode ima pod svojim nogama

Bilo je to prvo suprotstavljanje kolonijalnoj pljački, što je izazvalo strah, a potom i mržnju atlantske imperije koja je navikla da sve narode ima pod svojim nogama

Tridesetog decembra 1922. zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) stvaranjem saveza Rusije, Belorusije, Ukrajine i Zakavkaske Federacije, na čijem čelu su se nalazile boljševičke partije. Tokom čitave svoje istorije, Sovjetskim Savezom je vladala Komunistička partija. Kada je ona izgubila svoj razlog postojanja, SSSR je bio razbijen u paramparčad.

Image by Angelina from Pixabay

Mađarski politički aktivista i analitičar Ben Tot ima veoma zanimljive poglede na značaj i posledice građanskog rata i socijalističke (komunističke) revolucije u Rusiji koje su dovele do formiranja Sovjetskog Saveza. Pojava “antiimperijalističkog SSSR-a” nepovratno je promenila svet u celini, ali je pre svega promenila nerazvijene i siromašne, “zemlje u razvoju”, ono što se danas naziva “Globalnim Jugom”. SSSR je, tokom svoje istorije, neprekidno podržavao njihovu borbu za oslobođenje. Orijentacija Sovjetskog Saveza bila je dosledno antizapadna. Vreme u kojem danas živimo možda se može uporediti sa revolucionarnim periodom koji je doveo do stvaranja Sovjetskog Saveza.

Zapravo, mi danas živimo u slično vreme “velikog pomeranja velikih tektonskih ploča”, o kojem često govori ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. S ovom konstatacijom slaže se i Tot: “Približavamo se kraju onoga što će sigurno biti ocenjeno kao istorijska godina, a prilično sam uveren da će naredna 2023. godina biti barem jednako značajna.”

SSSR je prvi ozbiljno izazvao atlantsku imperiju

Značaj onoga što je započelo sa stvaranjem SSSR-a danas je u velikoj meri potcenjen, kaže Tot. “Do tog trenutka, anglosaksonsko imperija je vodila svet. Imperijalisti su se, naravno, borili između sebe oko plena, ali imperija nikada nije bila ozbiljno izazvana sve do pojave Sovjetskog Saveza. Boljševici su doneli na svet ideju ekonomskog razvoja za svaki narod, i to na globalnom nivou.”

“Egipat ne bi bio elektrificiran, Indija ne bi imala čeličane, a moja zemlja, Mađarska, i dalje bi bila samo feudalna žitnica. Kineska revolucija, iako po mnogo čemu različita, ne bi pobedila da nije bilo sovjetske podrške. Posleratni ekonomski procvat, najveći u istoriji, pokretala je ova zemlja.”

Stvaranje SSSR-a označilo je upućivanje ogromnog izazova tadašnjem vladajućem poretku.

“Ideja koju je doneo Sovjetski Savez jeste da bilo koji narod, bilo koja država može da razvija sopstvenu industriju, da poseduje svoje resurse i da ima koristi od njih. Ne morate da se slažete sa komunističkom  ideologijom, ili da verujete da osnova za bolje, besklasno društvo leži u izgradnji obilja za sve, da biste razumeli ovo osnovno načelo. Bilo je to prvo suprotstavljanje kolonijalnoj pljački, što je izazvalo strah, a potom i mržnju atlantske imperije, koja je navikla da sve narode ima pod svojim nogama”.

Image by Peggy und Marco Lachmann-Anke from Pixabay
Ideja Sovjetskog Saveza je živa i danas

“Iako je sam Sovjetski Savez poražen, ideja SSSR-a traje i danas. To se manifestovalo u svim vrstama oslobodilačkih pokreta, od Afrike preko arapskog sveta, sve do Latinske Amerike, a među tim pokretima nisu svi bili obojeni crvenom bojom”.

Danas je “glavni svetski sistem“ ponovo doveden u pitanje i to na sličan način: “Današnji sistem se skriva iza raznih formulacija, poput liberalne demokratije, slobode ili globalizma, ali ispod svih njih ostaje isti ekonomski sistem globalne dominacije. Ekonomske odluke se donose daleko od naroda.” U stvari, to je odnos kolektivnog Zapada i zemalja “Globalnog Juga”, koje danas zahtevaju sopstveni razvoj, nezavisno od Zapada ili mu se otvoreno suprotstavljajući.

Podela na levicu i desnicu više ne važi, ili ne važi u onom obliku na koji smo do sada navikli. “Levica i desnica i dalje postoje u objektivnoj stvarnosti, uprkos šarenim kostimima,” kaže Tot, “ali samo kao uzgredne beleške u mnogo široj, globalnoj priči koja se upravo piše.”

Danas takozvani levičari izvikuju parole koje su ukrali od komunista, kao što su žensko oslobođenje ili radnička prava, ali su one izgubile svoje pravo značenje. Zanimljivo je da takozvani levičari danas napadaju i `Putinovu` Rusiju. Ali oni nikada ne napadaju važeći poredak, već ga brane.

Suverenitet ili ropstvo

Danas je, smatra Tot, najvažnije pitanje ko čuva postojeći poredak, a ko ga osporava. Kada je reč o Putinu, on je “okončao pljačku i apsolutnu tragediju 90-tih godina prošlog veka, iznova je podigao Rusiju i nikada nije tolerisao korupciju.”

Foto: EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / KREMLIN / SPUTNIK / POOL MANDATORY CREDIT

“Da li je Kina samo još jedna imperijalistička država samo zato što sklapa trgovinske sporazume? To je ogromna država sa centralizovanom administracijom u kojoj bogatstvo ne kupuje političku moć. Nijedna zemlja nije dovoljno savršena da prođe lakmus test tipičnog zapadnog levičara, ali životni standard njihovih građana raste već 20 godina. Mada u različitoj meri, i Kina i Rusija poseduju svoje bazične industrije. Ne morate biti komunista da biste prepoznali da je ovo osnova za bilo koji projekat, uključujući i socijalizam.” Narod najpre mora imati svoju suverenu državu, ili ono što se u komunizmu zvalo pravo naroda na samoopredeljenje.

“Obe države, i ruska i kineska, naučile su lekcije iz devedesetih. Možda ih niko nije tako pažljivo proučavao kao Kinezi, tako da oni više ne izvoze nikakav sistem ili ideologiju. Umesto toga, oni sklapaju saveze i potpisuju sporazume na osnovu obostranog interesa, što nudi stvarne, opipljive puteve ka prosperitetu i njima i njihovim susedima, pružajući realnu alternativu parazitskim institucijama i stalnom mešanju kolektivnog Zapada.”

Rusija i Kina, kao i alternativni svetski sistem koje oni stvaraju, najveća su nada za ljude širom sveta, a poraz i jedne i druge predstavljao bi gubitak nade za buduće generacije, smatra Tot. “Narodi Afrike, Latinske Amerike ili nezavisne Azije svakako dele ovo osećanje. Ovo je istorijska borba koja će se protezati i na 2023. godinu. Socijalizam ili varvarizam je i dalje relevantno pitanje, ali danas je najvažnije pitanje suverenitet ili ropstvo.”

Perić: Golodomor – izmišljotina i istorijski falsifikat

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare