Posle kritičkih tekstova velikog broja ruskih medija o predaji Kosova i Metohije od strane Aleksandra Vučića prihvatanjem tzv. francusko-nemačkog plana, popularnost Vučića među svojim, većinom proruski opredeljenim biračima, alarmantno je opala. Zato je Vučić angažovao sve svoje ruske plaćene “prijatelje” da se taj pad zaustavi i da se ponovo nametne slika da ga Rusija podržava u svemu što radi.
Tako smo imali nedavno tekst Suzi Vasiljević sa hvalospevima Vučiću za ruske RIA Novosti, koji je potpisao novinar za koga niko nikad nije čuo, jer jednostavno ne postoji, ali su ga zato prenesli svi režimski mediji. Sputnjik i RT Balkan udarnički se trude da nadmaše Informer, Alo i ostale tabloide u veličanju mudre politike Aleksandra Vučića i prikrivanju svake kritike koja na njegov račun stiže od ruskih zvaničnika.
Tekstove sa “Zvezde“, portala Ministarstva odbrane Rusije, u kojima se raskrinkava prevara Aleksandra Vučića, nećete naći ni na Sputnjiku, ni na RT Balkan. To Srbi ne smeju da pročitaju.
U zaštiti Vučića, jedan od glavnih jurišnika je ambasador Bocan-Harčenko, koji se baš trudi da pripomogne Vučiću i obezbedi sebe i svoju porodicu, kako ne bi zavisio samo od nepredvidive diplomatske karijere.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, u intervjuu za rusku Izvestiju, još jednom je pokušao da ubedi Srbe da je sva njihova ljubav prema Rusiji neuzvraćena a nada u Rusiju je, kako Harčenko želi da dokaže, samo jedan istorijski promašaj.
U intervjuu koji je pred vama, pročitaćete odbranu lika i dela Aleksandra Vučića, koja je dostojna najboljih radova Ljubinke Miličić, Bojana Bilbije i Dragoslava Bokana.
Moći ćete da pročitate kako ambasador istinski veruje Vučiću (koji, po Brani Crnčeviću, može duže da izdrži pod vodom nego da ne slaže) i kako brani Vladu Srbije od “moćnog i uticajnog” kik-boksera ministra Baste…
Moći ćete da pročitate kako brani Vučića od opozicije, i to ne od one prozapadne, koja prihvata kosovsku nezavisnost, već od one patriotske i izrazito proruske!?
Kako čovek onda da se ne zapita ko je šef Harčenku? Sergej Lavrov, koji je samo pre nekoliko dana tu opoziciju (pa makar to bili i Boškovi Dverjani) pozvao na osnivački kongres Međunarodnog pokreta rusofila i sa njima razgovarao, ili mu je šef Aleksandar Vučić koga, kako onda ispada, Harčenko brani od Lavrova.
I ako pomislite da je Aleksandar Bocan-Harčenko možda član Glavnog odbora Srpske napredne (ili kako je još nazivaju narko ili NATO) stranke, možda i ne grešite.
Ako pomislite da je Harčenko dobro plaćen i nagrađen od Vučića da mu pruža podršku, više od jedne Ljubinke ili jednog Bokana, možda ni tu ne grešite. Teško je naći opravdanje za Harčenka, a prosto, teško je naći neki drugi razlog, sem interesa, para ili ucene, za ovakav odnos ruskog ambasadora prema srpskom narodu. Ništa drugo, sem lične koristi, ne može da objasni Harčenkov trud da ogadi Rusiju Srbima.
Zato Harčenko bestidno, poput Vučića, nudi Srbima Kurtijevu Zajednicu srpskih opština kao nešto mnogo dobro.
Pa Vaša ekselencijo, šta traži Rusija onda u Ukrajini? Napustite Krim, DNR, LNR, daće vam Zelenski i Bajden Zajednicu ruskih opština, siguran sam. I odite u Donjeck i Lugansk pa tamo to predložite ruskom narodu, siguran sam da će vas poslušati. Odite do Bahmuta, tamo će vas sigurno oberučke podržati. Najbolje je da odete kod samog Putina i predložite mu da se ne bori za ruski narod u Ukrajini, već da ispregovara Zajednicu ruskih opština i da garant budu NATO, EU i Zelenski. Kad to uradite, onda dođite pa nam pričajte o lepotama ZSO i Vučića!
Vaša ekselencijo, sigurno ste pročitali izjave američkih zvaničnika, kao i Blinkenovu izjavu da je cilj ovih pregovora u stvari, da pet zemalja EU, koje nisu priznale, sad priznaju tzv. Kosovo kako bi moglo da uđe u NATO, “Kosovske bezbedonosne snage” da se transformišu u vojsku, a KFOR da ode sa KiM. Zatim da u NATO uđe Bosnu i Hercegovinu i na kraju, ono što Zapad najviše želi, Srbija da uđe u NATO.
Jeste li zaboravili koje su crvene linije Moskve? Zar NATO nije ta ruska crvena linija? Da li se nešto promenilo a da mi ne znamo?
Zašto hoćete Srbima da predstavite da iza svega toga, preko Vas, stoji i ruska država?
Zašto hoćete srpski Kosmet i Srbiju u NATO, ambasadore Rusije u Srbiji Aleksandre Bocan-Harčenko?
Prenosimo vam u celini tekst sa Izvestije
„Zapad Srbiju doživljava kao prorusku sponu u Evropi“
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko o pregovorima zemlje sa Kosovom, pritiscima Zapada i odnosima sa Moskvom za Izvestiju
Zapadne zemlje nastavljaju da vrše ogroman pritisak na Beograd, međutim, postoji konsolidacija među srpskim vlastima u pogledu odbijanja antiruskih sankcija. O tome je u intervjuu za Izvestija govorio ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko . Ruski diplomata je pohvalio razgovore održane 18. marta između Prištine i Beograda. On je istakao da stvaranje zajednice srpskih opština na Kosovu, odnosno sprovođenje ključnog aspekta za Beograd, ne treba očekivati u bliskoj budućnosti. Šef ruske diplomatske misije osvrnuo se i na nedavne medijske izveštaje o isporuci srpskog naoružanja Ukrajini, napominjući: Moskva polazi od zvaničnih izjava Beograda, koji su ove podatke opovrgli.
„Evropska unija ne želi brzo da primi Srbiju u svoje redove“
— 18. marta u Ohridu, Severna Makedonija, održana je još jedna runda razgovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Posebno se razgovaralo o planu EU za rešavanje sukoba. Iako strane nisu potpisale sam plan, složile su se da nastave sa njegovom implementacijom. Do čega će postignuti dogovori dovesti u praksi?
Pre svega, želeo bih da spustim veštački stvoreno uzbuđenje oko ove faze pregovora. Stiče se osećaj da je Zapadu – Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama – sada potrebna veća pažnja na ovaj proces, a oni pokušavaju da pojačaju njegov značaj i neku vrstu „specijaliteta“, što, uveren sam, baš i ne postoje.
Uz to, nervoznu i napetu situaciju stvaraju protivnici predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji kosovski problem i pregovore o planu EU koriste u unutrašnje svrhe kako bi se obračunali sa aktuelnom vlašću i dobili poene „na patriotskim osnovama“.
Plan je objedinio pitanja na kojima se ranije radilo i koja su zaista direktno povezana sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. Rešenje ovih pitanja ima za cilj da normalizuje život običnih ljudi u pokrajini Kosovo, posebno u severnom delu, gde uglavnom žive Srbi.
To su pitanja prelaska administrativne linije, transporta, registarskih oznaka. Oni se mogu – i treba – rešavati, ali to nema veze sa statusom, to ne predodređuje, kako neki tumače, bilo kakvu spremnost Beograda da kasnije prizna Kosovo. Oni su dizajnirani da zaista normalizuju život.
Osim toga, u Ohridu se razgovaralo o tome kako da se ovo sprovede kako bi se izbegle ponavljanje prošlogodišnjih kriza, uključujući i najopasniju spiralu nasilja krajem 2022. godine, koja je skoro eskalirala u otvoreni sukob. Pored toga, razmatrano je i pitanje nestalih lica, koje je takođe izuzetno važno kako u humanitarne svrhe, tako i u svrhu opšte normalizacije.
Koliko je verovatno skoro osnivanje Zajednice srpskih opština Kosova?
Pitanje stvaranja Zajednice srpskih opština Kosova je nepokolebljiv prioritet za predsednika Vučića, ali, po mom utisku, ovde ne treba očekivati brz napredak. Iako je odgovarajući sporazum potpisan još 2013. godine, on je odložen naporima Prištine uz podršku Evropske unije.
Važno je napomenuti da u nacrtu plana za rešenje i implementaciju EU nedostaje formulacija „Zajednica srpskih opština Kosova“. To sugeriše da se ovde igra nekakva igra, izvode se neki trikovi. Priština se, istovremeno, donekle udaljila od kategoričnih izjava da ne namerava ništa da sprovodi. Sada kosovski Albanci govore, očigledno pod uticajem Zapada, da se zajednica ne može formirati brzo. Kažu da može nešto da se uradi, ali u budućnosti.
Format i ovlašćenja ove strukture definisani su 2013. godine i nisu potrebni novi „recepti“, ali se ipak predlažu. Jer zapadnjaci hoće da ombesmisle sadržaj, da izmisle nešto manje potrebno Srbima, manje pouzdano.
Ujedno, sve to je predstavljeno pod brendom proverenog evropskog iskustva, kakvo je potrebno Beogradu čim pretenduje na ulazak u EU. A sada će zapadnjaci implementaciju ovog plana uvrstiti u obaveze Srbije koje proizilaze iz statusa kandidata. Odnosno, dok se ovaj plan ne sprovede, Srbi neće moći da računaju na članstvo u EU. Mislim da ima mnogo indikacija da sama Evropska unija ne nastoji brzo da primi Srbiju u svoje redove. Zato, na primer, ne mogu da kažem da će ova odredba podstaći Beograd i naterati ga da bezobzirno ispunjava sve zahteve Zapada.
Sumirajući, može se primetiti da je predsednik Vučić prihvatio da učestvuje u pregovorima, ali da istovremeno brani svoje principijelne stavove. On smatra da je to jedina opcija za Beograd, uzimajući u obzir evrointegracijske težnje i, istovremeno, nemogućnost priznavanja “nezavisnosti” Kosova.
– Samo jedna od „crvenih linija” Srbije tiče se prijema Kosova u UN. Ima li šanse da pokrajina, makar na dugoročne staze, ipak postane član međunarodnih organizacija?
Predsednik Vučić je jasno izneo stav Srbije o nepristupanju na prijem Kosova u UN. On je istakao ovu tačku, koja je gotovo de fakto priznanje kosovske kvazidržavnosti. Prema njegovim rečima, to je neprihvatljivo za Beograd. Pored toga, srpski lider je još jednom naglasio da neće pristati na „nezavisnost“ Kosova. To su jasno definisane „crvene linije“ koje predsednik Vučić neće da pređe .
Kosovo ostaje crna rupa
– Srpska opozicija je kritikovala šefa države, optužujući ga za ustupke po pitanju Kosova. Može li ovo nezadovoljstvo prerasti u proteste velikih razmera?
Mogući su odvojeni protestni događaji, osim toga, oni se već odvijaju pod raznim izgovorima. Sada je „plodna” kosovska tema izabrana kao glavna za napade na predsednika Vučića. Opozicija traži još strožiju liniju šefa države u kosovskim pitanjima i to koristi u pokušaju da potkopa njegovu poziciju. Ali, čini mi se da se taj cilj ne može postići.
Posle sastanka u Briselu krajem februara, podmetnuta je vest da se tamo dogodila neka vrsta „predaje“. Ali sada je jasno da su pregovori, s jedne strane, u toku, a sa druge kapitulacije, odnosno priznanja Kosova, nema i ne očekuje se.
– Kakvo je trenutno stanje Srba na Kosovu?
Kosovski Srbi su od NATO agresije 1999. godine, a posebno od 2008. godine, posle jednostranog proglašenja „nezavisnosti” Prištine, uvek bili u ranjivom položaju. Tada je otpočelo otvorenije i uporno promovisanje kursa ka „albanizaciji“ regiona, stvaranju „etnički čistog Kosova“, odnosno istiskivanju Srba odatle raznim metodama.
Da bi se otklonila ova ranjivost kosovskih Srba i obezbedili mehanizmi za njihovu zaštitu, ostvarivanje njihovih prava, postavljeno je stvaranje Zajednice srpskih opština Kosova. Drugi zadatak je da se ojačaju postojeće veze između kosovskih Srba i Beograda, da ih učini neranjivim za napade i Prištine i Zapada. Bez ovih veza, srpski narod na Kosovu bi jednostavno bio osuđen na egzodus sa svojih pradedovskih zemalja.
Zato se Priština i dalje opire dužnom ispunjavanju briselske obaveze da uspostavi Zajednicu.
– Da li je bilo slučajeva provokacija u poslednje vreme?
Nije bilo tako velikih provokacija kao krajem prošle godine, koje su težile prelaskom u široki sukob. Jasno je da su Prištinu, uzimajući u obzir intenziviranje pregovaračkog procesa sada, na svaki mogući način kočili zapadnjaci. Međutim, oni doziraju svoj uticaj na to: ili stežu omču, pa je olabave da bi se Kosovari osećali slobodnije. Istovremeno, nastavljaju se napadi na Srbe, nezakonita pritvaranja i pretnje. Od 1999. godine nije prošao nijedan mesec bez antisrpskih provokacija.
Istovremeno, Kosovo je problematičan region u pogledu trgovine oružjem i drogom, kao i terorizma. Da li se bezbednosna situacija na bilo koji način promenila u poslednje vreme?
„Samo joj je postalo gore. Bezbednost su pružali i pruža uglavnom međunarodno prisustvo. To je Misija EU u oblasti vladavine prava, i što je najvažnije, „Snage za Kosovo“ (KFOR, međunarodne snage predvođene NATO-om. – „Izvestija“). Ali njihove aktivnosti su daleko od aktivne podrške i zaštite Srba. I gledaju kroz prste na te pojave koje ste naveli, trude se da ne obraćaju pažnju na njih.
Podaci o navodnom poboljšanju se formalno pojavljuju u izveštajima, ali u stvarnosti Kosovo ostaje „crna rupa“ po pitanju trgovine drogom i terorizma. Bilo je dokaza o učešću kosovskih Albanaca u terorističkim strukturama na Bliskom istoku. Niko se protiv toga zaista ne bori, pošto Zapad ima druge zadatke – to je, pre svega, stvaranje platforme na Kosovu za pritisak na Srbiju.
„Pritisak je izuzetno jak, niko ga nije ublažio“
– Početkom meseca uveliko se raspravljalo o medijskim izveštajima o prodaji srpskog naoružanja Ukrajini. Beograd je istovremeno demantovao ovu informaciju. Postoji li mogućnost da Kijev i dalje snabdeva oružjem?
Oslanjam se na zvanične komentare Beograda, koji su davani, i to odmah. Naravno, tema je dotaknuta i u našim razgovorima sa srpskim rukovodstvom. Na osnovu onoga što smo čuli, možemo zaključiti da Beograd ispunjava svoje obaveze: ne prodaje oružje i zahteva da se njegova preprodaja od strane primalaca usaglasi sa Srbijom. Nema podataka koji bi opovrgli tvrdnje Beograda.
– Ranije je srpski ministar privrede Rade Basta pozvao na pridruživanje antiruskim sankcijama. Koliko je jak pritisak na Beograd sa Zapada po ovom pitanju? A kolika je verovatnoća da Srbija ipak uvede mere protiv Moskve?
Pritisak je izuzetno jak, niko ga nije usporio. I samo će rasti, jer Zapadu je preko potrebno da se Srbija pridruži sankcijama, ali u ovom slučaju, ne iz čisto ekonomskih razloga, već u političkom smislu, kao jačanje antiruskog fronta, pošto Zapad doživljava Srbiju kao prorusku sponu u Evropi.
Što se tiče izjave ministra privrede, ona nije dobila podršku. Štaviše, reakcija na to je pokazala da postoji kjedinstvo u vladi i šire u pogledu odbijanja zapadnih sankcija. Na visokom nivou je istaknuto da je to njegovo lično mišljenje, što nikako ne znači prilagođavanje vladine linije. Tako da u ovom slučaju ne smatram da je potrebno i opravdano nekako dramatizovati.
— Kako je pritisak Zapada uticao na bilateralne odnose Moskve i Beograda?
U našim praktičnim poslovima, u ekonomskoj saradnji, moramo da polazimo od dve stvari. Prvo, pritisak na Srbiju će se nastaviti. Ne može se reći da to ni na koji način ne utiče na atmosferu koja vlada oko naše saradnje – uz svu principijelnost i uzdržanost Beograda i predsednika Srbije.
Drugi je čisto praktičan aspekt. Sada moramo da uložimo dodatne napore da naša saradnja bude na dobrom nivou. Pošto je Srbija okružena državama koje su podržale sankcije Zapada, članice su EU i NATO, te logističke lance, te šeme koje su odobrene i postoje godinama u našoj trgovini, u našim ekonomskim odnosima, sada je teže koristiti, tako da moramo da pronađemo nova rešenja. Međutim, ovo pitanje je više uznemiravalo i nerviralo u prvoj fazi režima sankcija. Sada je sve manje-više sređeno.
— Da li su neki zajednički projekti otkazani zbog teškoća koje su nastale zbog režima sankcija Zapada?
Nijedan projekat nije otkazan. Otvorene su linije za snabdevanje ruskom opremom, posebno turbina proizvođača Pover Machines za modernizaciju HE Đerdap-1. U planu je i renoviranje HE Đerdap-2. Ovo su veoma veliki projekti. Kao i učešće Ruskih železnica u razvoju železničke infrastrukture Srbije.
Očekujemo da RDŽ bude aktivan kao i ranije, kada je kompanija odigrala ključnu ulogu u stvaranju nove, potpuno moderne brze železničke pruge Beograd-Novi Sad.
Drugi primer su aktivnosti Gasproma i nesmetano snabdevanje gasom preko nacionalnog GTS-a povezanog sa Turskim tokom. Time se obezbeđuje energetska bezbednost Srbije u sadašnjim uslovima i stabilnost njene privrede. Gasprom njeft, koji poseduje većinski udeo u NIS-u, jednoj od najvažnijih energetskih kompanija u Srbiji, posluje veoma dobro. Njen doprinos budžetu Srbije sada je još veći nego ranije.
— Da li su posete na visokom nivou planirane 2023. godine?
– U radnom rasporedu, diplomatskim putem, razrađuje se mogućnost posete šefa srpske diplomatije Ivice Dačića Moskvi. Što se tiče političkog dijaloga, pre svega na najvišem nivou, on se stabilno odvija u onim formatima koji bi obezbedili progresivan razvoj odnosa i rešavanje svih novonastalih pitanja.
