Srpska nevesela zbilja: Eksplozija nezadovoljstva i kontraudar opozicione implozije

Nakon dva majska protesta, za mnoge skeptike zbog svega kroz šta smo prošli i šta smo doživeli tokom poslednjih 30 godina, iznenađujuće masovna okupljanja na kojima su građani na do sada neviđen i potresan način izrazili svoje nezadovoljstvo ali i očit bes, manje rešenost da se do kraja usprotive zlu pa i da mu se stanu za vrat, a moglo bi se bez preterivanja reći da su na jasan i potencijalno zastrašujući način poslali uzurpatorima vlasti ili još bolje i preciznije rečeno kriminalcima koji su kancerozno razgrađajući ionako slabe i korupciji sklone institucije i pravni sistem koji je osmišljen (umišljajno smišljeno zakonodavnom aktivnošću uređen) za raznovrsne i neprikrivene manipulacije i zloupotrebe dovedene do apsurdnog i bezprizornog „savršenstva“ a koji to prestaje da bude (apsurd i besprizornost) i postje normalnost i svakodnevna rutina zahvaljujući kontinuiranom i temeljnom projektu dekonstrukcije svakog civilizacijskog sistema vrednosti uz nametanje destruktivnih, amoralnih, devijantnih vrednosti i ponašanja kroz obrazovni sistem, kulturološke obrasce i medijski teror tako da je reakcija tih kriminalnih uzurpatorskih struktura koju imamo prilike da pratimo očekivana.

Autor: Lebraht Gašpar

Prva dva protesta, naročito onaj drugi (strani mediji tvrde da je okupljanje od 12. maja bilo najveće od 5. oktobra) odrazila su potencijale široko rasprostranjenog a pritajenog i potiskivanog nezadovoljstva građana i najavili po posledicama mogući nesagledivi tektonski poremećaj, jer ne zaborvimo, i pored očigledno nizom neuspeha u proteklih 22 godina, u svesti mislećih građana za razliku od podanika kojih nije malo ali jesu manjina i to ubedljiva a i među takvim postoji nedefinisano mnoštvo onih koji su u manje ili više nametnutom strahu po sebe, svoju porodicu i posebice po egzistenciju svoje dece, mnogi i u stanju samozavaravanja, u stanju svakolikih opštih nuždi i beznađa na granici preživljavanja i u jednom trenutku kada shvate da više nemaju šta izgubiti jer su sve izgubili što je moglo biti izgubljeno, mogu se probuditi i eksplodirati onako kako futuristi opšte kataklizme opisuju eksploziju mega vulkana Jelouston.

I baš ta potencijalna erupcija generisanog nezadovoljstva je 19. maja eksplicitno nagoveštena. Uočava se energija koje nije bilo tokom svih protesta organizovnih nakon 2000. godine. Podsetimo se samo onih održanih u poslednjih nekoliko godina, počev od masovnih okupljanja u Savamali zbog suspenzije ustavnog i pravnog poretka u noći nakon izbora kada je grupa navijača organizovanih i instruiranih od grdskih „totalnih idiota“ među kojima je lažni doktor nauka Siniša Mali koji je za svoje (ne)delo unapređen za ministra finansija, predvođeni Belivukom, navrhvođinim čovekom od poverenja, (sam je priznao učešće u akciji) hapsili su i zlostavljali građane zbog čega je čuvar jednog objekta preminuo ali za šta niko nije odgovarao čime su inaugurirali teror koji će se kasnije, tokom izbora naročito, pretvoriti u uobičajeno ponašanje aktivista ili preciznije rečeno paramilitaraca vladajuće srpske neofašističke stranke čiji je navrhvođa (Oberführer, jer podseća na Führera Adolfa Hitlera, inače takođe mentalno poremećenu ličnost na šta komparirajući ukazuju neki od mnogih manje ili više stručnih ljudi) neupitni vrhovni i nepogrešivi poglavnik čija se reč ma koliko bila šizofrena poštuje i sprovodi bez preispitivanja, preko onih okupljanja u Vasinoj ulici tokom 2019. godine i šetnji uz pištaljke i vuvuzele koje su se neslavno, skoro tragikomično okončale ospštim raspadom zamoponištenjem od strane organizatora, sveukupno moraju biti otrežnjavajuće upozorenje organizatorima da se više nikakav neuspeh neće ni tolerisati, ni trpeti.

Setimo se i dva skoršnja, karikaturalna protesta. Prvi, u organizaciji neformalnog udruženja “Ženska solidarnost” s kraja septembra 2022. godine kada je “Informer” objavio intervju sa višestrukim silovateljem, kojim su izrazile bunt protiv nasilja nad ženama i drugi, onaj ispred zgrade Vlade Srbije iz marta ove godine koji su bili usmereni u pravcu pružanja podrške dvema tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog samovolje koja odražava opšte stanje u tužilaštvu i pravosuđu kao odrazu opšteg rasula i kriminalizacije u tzv institucijama sistema koji ima sve karakteristike nepravne države i to u temeljnom smislu tog pojma nastalog u Nemačkoj kao rekacija na nacističku strahovladu.

S druge strane svega toga je svestan i navrhvođa pa dok gradi svoju pretorijansku gardu ili u njih trnsformiše nekada legialni mada sada već uveliko sporno legitimni državni aparat prinude, policiju i vojsku praveći polustranački odbrambeni korpus poput onog Ljotićevog i Nedićevog, mobiliše svoju pastvu za kontraudar ne prezajući od mogućeg sukobljavanja ionako zakrvljenog i podeljenog naroda.

Tookom tih protesta je isticano da to nisu politički skupovi. Ništa novo, mada ni pametno. Setimo se, to je i pokret NDVMBGD (Ne davimo Beograd) izbacivao kao svoju mantru povodom događaja u Savamali pa i sve do nedavno. To su i organizatori skupova „1 od 5 miliona“ ponavljali do iznemoglosti uz „principijelni“ iskorak – zabranjivanjem političarima da uzmu učešće na tim protestima, čak i onih dana kada su se pored njih ispred Filozofskog fakulteta okupljali jedino znatiželjni prolaznici da vide koja to mečka igra. Kao da im niko nije razjasnio šta znači pojam politika, da sve što se javne stvari tiče itekako politika, naročito u klasno podeljenom društvu kao što je sorabijsko. Nekako ta se ista floskula organizatori stidljivo koristi i tokom ovih okupljanja koja se odvijaju pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ s argumentcijom da se održavju u posebno dramatičnim i traumatičnim trenucima, što svakako stoji jer događaji koji su proizveli erupciju ljudskog nezadovoljstva i besa doista su dramatični i traumatičnim. Ali, iako sami tragični događaji nisu izravno politički, sve ostalo oko njih i u vezi sa njima jesu itekako politički tako da kada se istupi sa floskulom da protesti nisu politički onda to zvuči kao kakav izgovor za eventuelni neuspeh, skoro kao unapred ukalkulisano povlačenje nakon očekivanog poraza i predaja. Ili je možda po sredi i nešto drugo? Drugačija kalkulacija?

Foto: Printscreen

Treći impresivni protestni skup sa okupljenimih preko 100,000 čak možda i svih 150.000 građana (pa to je tek tri pune Marakane), najmasovniji još od 5. oktobra jeste dramatično preloman, građani su pokazali košmarno zbunjenoj, možda i uplašenoj i za promene nepripremljenoj opoziciji i njenim tzv liderima da postoji kritična masa u građanstvu uz utemeljeno pitanje koliko je i odlučna da ide do kraja sa ili bez opozicije.

Šta je nedostajalo? Nedostajalo je upravo ono sa što je nedostajalo tokom niza poslednjih sušnih i u tom smislu jalovih godina. Opozicija opet: ili nije u stanju; ili nema hrabrosti ili odlučnost; ili možda ni interes da primarno sagleda realnost postojećih odnosa i stanja u društvu, anticipira sve posledice i prema tome definiše krajnji cilj svoje političke agende te da artikuliše jasan plan akcije kako bi u sinergiji sa opštegrađanskim nezadovoljnstvom uz uključivanje sve širih ciljnih grupa sa dizanjem tenzije do trenutka kada ova i ovakva vlast mora da padne bilo na izborima, što je malo verovatno usled njenog kriminogenog karaktera pri čemu skorašnju izjavu nominalne predsednice vlade, ne i stvarne, Ane Brnabić tereba u tom smislu i shvatiti, da će se grčevito boriti svim sredstvima koja im stoje na raspolaganju da zadrže vlast jer ih u protivno čeka robija (osim ukoliko strani faktori ne odluče drugačije), bilo na ulici, što je izvesnije mada i rizičnije kako po građane usled primene i oružane sile paravojnih i parapolicijskih snaga spomenute kriminalne organizacije. Pritom, a to je na poslednjem okupljanju bilo jasno izraženo među prisutnim građanima, da nije pametno prepustiti ovoj i ovakvoj tzv eliti u opoziciji da sama saobrazno svojim interesima odluči hoće li biti 6. oktobra ili ne.

Da je percepcija građana o korumpiranosti opozicije prisutna to valjda nikog ne bi trebalo da čudi, sada, da li od strane navrhvođe ili stranih centara moći i njihovih putujućih emisara pa i trećih zamenika drugih sekretara stranih ambasada u Beogradu koji u svojim kancelarijama pozivaju na brifing i postrojavaju aktuelne političare da bi im podelili naloga ili pak izravno od pojedinih inostranih političkih stranaka sa kojima su „povezane“ ove naše, domaće. Dobro je poznato koji domaći „političari“ odlaze strancima na noge, na primer nekim manjim partnerima u nemačkoj vladajućoj tzv semafor koaliciji. Uostalom ko gde ide i nije tako bitno, važnoje da su ovisni i podatni. Izgleda da takvo stanje hude domaće političke stvarnosti više niko ni ne pokušava da sakrije, ni stranci a bogami ni ovdašnji poslušnici koji se hvale svojim podaničkim odnosom bilo prema Analeninim Zelenima (Die Grüne) ili prema nemačkim Slobodnim demokratama (Freie Demokratische Partei – FDP). Zato nije ni čudo kada neki nezadovoljni političari u kuloarima, daleko od medija postvljaju pitanje da li su oni koji u redovima opozicije opstruiraju proteste i obuzdavaju ih, kukavice ili ubačeni elementi.

S druge strane poglavnikova izjava da za 26. maj u Beogradu „niko“, odnosno opozicija nije prijavila protest, jasno ukazuje da organizatori, deo „opozicije“ nije bio sposoban da na mesec dana projektuje svoje aktivnosti, da nije mogao da osmisli svoje delovanje nakon prvog, za njih iznenađujućeg masovnog okupljanja građana, o trećem koji im je uterao strah u kosti ali potom i stvorio iluziju da mogu da ga predvode i usmeravaju, da i ne govorimo. Pa i nije čudo što je u „prazan prostor“ navrhvođa ubacio klip u točak opozicije. Ono što je nedavno, pre dva i po mesec dana najavila Marinika Tepić u političkoj emisiji na RTS, da oni (Stranka slobode i pravde) neće pozivati građane na protest 26. maja potvrdili su tokom dana i drugi samoproglašeni lideri što stranaka što pokreta, Dobrica Veselinović i Aleksandar Jovanović Ćuta. A onda, shvativši da su nadmudreni što i nije neki kunst, brže bolje najavljuju okupljanje za sledeći dan, za subotu. Sveukupno glupo ali spasonosno po režim koji se počeo ne da se ljulja već da se urušava iznutra. Fijasko najvećeg mitinga u istoriji Srbije i subotnji masovni odgovor građana kao da je poraznije delovao na opoziciju nego na kriminalce u poziciji.

Foto: Beta/Miloš Miškov

A onda, nastavivši da dalje organizuju proteste subotom, stvarajući prsten oko predsedništva kada u njemu nema čak ni čistačice a kamoli neke sekretarice, kušala je ta proevroatlantska opozija stepen inteligencije građana. Naravno, bes građana se artikulisao, prepoznavši besmislenost takvog vida protesta mnogobrojni su vidno i sa gađenjem izražavali svoje nezadovoljstvo opozicijom što je rezultiralo osipanjem subotnjih okupljanja radi džogiranja.

A tzv vlast? Pa ta tzv vlast je uspela brzo da se konsoliduje ali i da poremeti ritam narastajućeg građanskog okupljanja i pospeši ionako prisutno nepoverenje u očito kolebljivu a sve će biti račundžijsku i korupciji sklonu opoziciju. Ankete koje su sprovođene tokom jula meseca rečito govore da je pad rejtinga navrhvođe zaustavljen. Gde ćeš više. Sinergija deluje, zar ne?

Ako svemu tome dodamo i priče i spekulacije o budućim vanrednim izborima čime su preplavljeni opozicioni mediji a bogami i oni drugi (za čije održavanje će se odluke doneti u Vašingtonu, Briselu i Berlinu); Klančarovim istupom u medijima baš onih dana kada se sistem urušavao i najavljivao ih (izbore) za jesen ne bi li se sistemski nepomenikov zajedniočki kriminalni poduhvat održao na vlasti i zadržao nasilne i iritantne poluge pritisaka, pretnji, ucena ali i medijsko zaglupljivanja uz sveprisutnu korupciju, više je nego izvesno čemu to vodi. A opozicija na steroidima zadovoljiće se novim ukalkulisanim izbornim porazom i apanažom koja će im pružiti lep i ugodan život dok će se i dalje nesmanjenim intenzitetom prodavati avionske karte za jedan pravac za beg glavom bez obzira. Optimizam opozicije (na steroidima) i već ukalkulisana pobeda na lokalnim izborima u Beogradu i još nekim većim gradovima je više nego rečit. A mogu i da odahnu, bunjdžije koje su stvarno ili uz režimsku konstrukciju (podržanu od proevroatlantske opozicije) priželjkivale svenarodni ili bar svegrađanski bunt su ućutkani presudama napisanim na andrićevom vencu br. 5 a neki i utamničeni.

E, pa uživaj pristojna Sorabijo, neka vam je živ i zdrav a bogami i dugovečan vaš legalan i legitiman predsednik – na mnogaja ljeta! I naravno, verna opozicija s njim!

OD ISTOG AUTORA ⇓

Srpska nevesela zbilja i prisvajanje države (deo 1.)

Srpska nevesela zbilja i prisvajanje države (deo 2.)

Srpska nevesela zbilja i prisvajanje države (deo 3.)

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare