Latinkin vehabija Dragan Banjac iz Alijinog sokaka

Latinkin vehabija Dragan Banjac iz Alijinog sokaka
Printscreen, Wikipedia, Agencije
Izvor:
Politički.rs

Portal Forum, izvesnog Dragana Banjca, objavio je juče tekst pod naslovom “Mlađan Mihailović Romanov”, u kome se isti taj Banjac ostrvio na predsednika pokreta Oslobođenje Mlađana Đorđevića zbog održanog pomena Dragoljubu Draži Mihajloviću i ruskoj carskoj porodici Romanov.

Ulaziti danas s nekim u polemiku ko je bio Draža Mihailović i da li su nam i kad Rusi pomagali, i zašto nekom ateisti smeta pomen u crkvi, samo bi bilo gubljenje vremena, naročito ako treba da polemišeš s nekim čiji je predak na brzinu prešao put od pocepanog brđanskog opanka, preko vojničke cokule, do lakovanih cipela i mermera dedinjskih vila.

Tekst je klasična komunjarsko-drugosrbijanska pljuvačina koja mi ne bi privukla pažnju, da na kraju teksta vispreni autor nije došao do zaključka da je Mlađan Đorđević ruski špijun koji radi protiv Srbije, da je u pomen, koji je pokret  Oslobođenje organizovao, umešala prste i naprednjačka vlast i da nam “Rusi nikad kroz istoriju nisu bili prijatelji, četnici Draže Mihailovića još manje“.

Pošto sam tu glupost pročitao negde posle ponoći, legoh da spavam, i odjednom pred očima počeše kao utvare da mi iskaču grozomorni likovi Latinke Perović, Boška Krunića, Čede, Čanka, Nataše Kandić, Staše Zajović, pijanog Basare i kompletne našmrkane divizije spodoba NVO reketaša, i gradžanerskih voždova “pristojne” dedinjske i krugodvojkaške Srbije.

Posle sna u kom je Biljana Srbljanović igrala na šipci a Gordana Čomoć, u garderobi umetnice pod nazivom Vendi, pevala na stočnom vašaru u Pazovi, skočih ko oparen i zapitah se šta to sa mnom nije u redu, i da li je to možda zbog dubine i snage teksta koji sam pročitao pre spavanja?

Setih se da je sve to ipak zbog šumadijskog seljačkog “meljanog” pasulja kog sam ručao, a da je tekst plitak i šupalj, te da ga je, sem mene blesavog, najverovatnije pročitao samo još Aleksandar Vučić, kome pred spavanje, umesto bajki, dostavljaju za čitanje svaku napisanu bljuvotinu o Mlađanu Đorđeviću.

Jutros sam rešio da pretražim malo o tom Draganu Banjcu i  vidim kakav je to portal “Forum”, te sam otišao još jednom na taj sajt i imao šta i da vidim. Još jedan produkt otrovne kuhinje crvene AFŽ babe Latinke Perović!

Portal predstavljaju “kao portal građanske Srbije”, a u redakcijskom kolegijumu su Rade Veljanovski, Olivera Ježina, Aleksej Kišjuhas, Fahri Musliu, Maja Perović, Milena Markov, dok su saradnici između ostalih i Filip David, Nenad Prokić, Latinka Perović, Svetislav Basara, Boško Jakšić, Slaviša Lekić, Miomir Miša Brkić, Sead Spahović, Milivoj Bešlin, Aleksej Kišjuhas, Dinko Gruhonjić, fra Mile Babić, Ferida Duraković, fra Drago Bojić, Mirjana Galo, Vedran Salvia, Aida Čakić, Senad Hadžifejzović…

Himler je s Pavelićem osnovao zloglasnu Handžar diviziju od koje je pobijeno i poklano na hiljade Srba za vreme Drugog svetskog rata, kad vidim ko se sve okupio na ovom portalu, ništa mi drugo ne pada na pamet nego da je jedini cilj Dragana Banjca da formira novu Handžar diviziju, koja ovoga puta neće klati i ubijati, već ponižavati, vređati, raditi na komadanju i na svaki drugi način nanositi štetu državi Srbiji a posebno srpskom narodu.

A da znamo su se okupili oni koji mrze Srbe i sve što podseća na srpsko, dovoljno je setiti se delovanja Radeta Veljanovskog, Latinke Perović, (Fahri Muslija ćemo preskočiti zbog nekih zlobnih insinuacija o izvesnom očinstvu), Filipa Davida…

Da se i sam Dragan Banjac ima čime pohvaliti u gaženju svega što je srpsko, može se se videti iz nekih njegovih tekstova i intervjua.

Dragan je inače karijeru novinara, tj. društveno-političkog radnika, započeo u crvenoj Borbi, a činjenica je da u njoj nije mogao da radi svako, već samo onaj koji je prošao sve provere raznoraznih komiteta, koji se dokazao kao cinkaroš i ulizica i koji je uvek bio na liniji i direktivi SKJ.

Nakon gašenja tih novina radio je isključivo za medije koji su izrazito antisrpski nastrojeni, kao što su podgorički listovi Publika, Vijesti i Pobjeda, pisao za Monitor, bio dopisnik Tageszeitunga iz Ciriha, sarajevskog Oslobođenja, Dubrovačkog vjesnika, Vremena, bosanske Federalne televizije… Koautor je knjige Rasplitanje kosovskog čvora sa gore pomenutim Fahri Muslijem, koga ćemo i ovog puta preskočiti zbog nekih zlobnih insinuacija o izvesnom očinstvu.

Zato Mlađana Đorđevića, Dražu Mihailovića i Rusiju nema potrebe braniti od takve novinarske veličine, niti zbog nečega napadati tog i takvog Banjca, sam je on sebi odavno obeležio i žigosao kao neprijatelja svega što miriše na Srbiju.

Dovoljno je izvući nekoliko detalja iz onoga što on sam o sebi govori.

Dragan Banjac se u jednom intervjuu sam hvalio da je dva meseca za Borbu izveštavao iz opkoljenog Sarajeva u koje je ušao kao “prvi srpski novinar”. Koliko je Dragan “srpski” novinar govori i to da je uopšte pušten da uđe u opkoljeno Sarajevo, a suze su mi same krenule dok se Dragan ispovedao novinaru kako eto, jednog jutra nije hteo da doručkuje jer se solidarisao sa izgladnelim Sarajlijama.

Da je Marina Tucaković znala ranije za taj detalj oko preskočenog doručka, siguran sam da bi Dragan ušao u pesmu koju bi komponovo Oliver Mandić a pevali u duetu Ceca Ražnatović i Dino Edin Dervišhalidović Merlin.

Kad je stigao u Sarajevo, kaže Banjac u istom intervjuu, odmah je podelio nekim Sarajlijama 48.000 nemačkih maraka koje je poneo sa sobom. Zlobnici bi pitali “odakle ti to” ili još gore “koliko si zadržao za sebe”, al’ meni takve stvari ne padaju na pamet.

Žalio se Banjac što neka ulica u Sarajevu ne nosi ime po njemu, iako je sam Alija Izetbegović to predlagao, a školu komunjarskog ulizištva i udvorištva Banjac definitivno demonstrira kad Alijinim očima tepa “okice”:

“Izetbegović ga je pogledao svojim okicama, a Haris reče…” prepričavao je Dragan novinaru jedno od druženja sa Alijom Izetbegovićem i Harisom Silajdžićem.

Ni prema Brozu, ni prema Miloševiću, toliku količinu dupeuvlakaštva niko nije nikad pokazao. Aferim Dragane.

Gde god se spremalo zlo za Srbiju, tu se nalazio i Dragan Banjac.

Eto Dragana na Kosovu gde sa Albancima učestvuje u demonstracijama. “Čak sam sa demonstrantima uzvikivao “Ljiri, pavarsi”, što, čini mi se, znači – sloboda, nezavisnost”, hvali se Dragan Banjac novinaru i u istom razgovoru biva kategoričan:

“Da zaključim: Kosovo je trebalo priznati davno, sada – pod hitno.”

Čitam dalje kako se  Dragan tokom intervjua hvali da je na njega bilo više pokušaja atentata nego na Fidela Kastra, pa čak više nego i na samog  Aleksandra Vučića, tako da počinjem malo da sumnjam u to što što Dragan priča i pitam se dal’ nije pao pod Basarin uticaj ili pod uticaj prijatelja mu Senada Vučićevog  Hadžifejzovića, te pod dejstvom alkohola i kokaina serenda po onoj “što je babi milo to joj se i snilo”.

Kad smo već kod baba, još malo o Draganovom herojstvu i “srpskim govnima” u Banjaluci:

“U Banjaluci sam slikao mesto gde je bila Ferhadija. Prilazi mi postarija žena i pita odakle sam. ‘Skloni tog đavola (foto aparat ) i bježi, ubiće te ova naša govna’, veli i ode žurno. Kad sam pored Kastela slikao spomenike obezglavljenih muslimanskih heroja jedan baja mi kaže: Škljocni još jednom i mrtav si. Nastavio sam. Beše kukavica, jaka samo na jeziku”, prepričavao je Banjac svoja herojstva, ravna herojstvu Mirka i Slavka.

Ne ostaje Banjac dužan ni Srpskoj pravoslavnoj crkvi:

“Što se one prekodrinske crkve tiče eto još jednog priloga mojoj tezi da bog ne postoji, jer da ga ima – ta prokleta bi se sama srušila.”

Oplakujući drugosrbijansku ikonu, ispraznog Radomira Konstatinovića, Banjac udeljuje pohvale srpskom narodu “čiji mentalitet je jajarski, pilićarski, bogami i geački”.

Preporučuje Banjac Srbinu iz Hrvatske Borislavu Miloševiću da klekne ispred Kninske tvrđave u, od Srba ispražnjenom Kninu, i da zamoli Hrvate za oprost kao što je to činio Vili Brant u ime nacističke Nemačke?! Usput odvaljuje Banjac procenu procenu da su za “Oluju” 80 posto krivi Srbi a siroti Hrvati krivi incidentnih 20 posto?!

Oplakujući još jednu drugosrbijansku ikonu Biljanu Kovačević-Vučo, direktorku Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) i ćerku Veljka Kovačevića, komunističkog generala iz Grahova, piše kako je htela da ostavi roditelje, osamostali se i ostane da živi sa služavkom

Primećujete kako to kod drugosrbijanaca lepo ide zajedno u istoj rečenici komunizam i služavka.

I što više pretražujem reči i nedela Dragana Banjca, osećam sve veće gađenje, slično onome koje osetim kad ugledam na ekranu predsednika SNS ili nekog od njegovih pudlica, pa nikako ne mogu da utvrdim ko je veće zlo, neoliberalni drugosrbijanski razguženi kvazilevičari i levičarke, ili u roze košuljama nacionalisti a la Boško i okupani i obrijani Vučićevi radikali.

Teško je sračunati ko je naneo više zla a ko je više oglodao Srbiju, u svakom slučaju, dižem ruke od Dragana Banjca.

Navodeći sva njegova nedela, možda mu ni kriv ni dužan nabacim još neku tezgu u bošnjačkim, montenegrinskim ili proustaškim medijima, a Brale, Čiča i Rusija brane se, i odbranili su se sami od Banjca i njemu sličnih, poštovanjem i ljubavlju koje ima srpski narod za njih.

Miša Milovanović

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar