Odgovor iz Rusije Porfiriju i botovima: ZAR TOLIKIM LAŽIMA DA BRANE SRPSKOG PATRIJARHA?

Izvor:
Politički.rs, Foto: Printscreen, Privatna arhiva, Pixabay

Otvoreno pismo Ivana Fjodoroviča Prijme, predsednika Društva srpsko-ruskog prijateljstva iz Sankt Peterburga, upućeno patrijarhu Porfiriju, koje je prvi u Srbiji preneo Politički.rs, a koje su potom preneli brojni mediji počevši od agencije Beta, magazina Nedeljnik.rs, portala Glas javnosti, Srbin info i mnogih drugih, izazvalo je mnogobrojne reakcije u javnosti. 

Patrijarh srpski Porfirije se nije udostojio da da odgovor na pismo slaviste Ivana Prijme (po našim saznanjima i teologa), već su umesto njega odgovarali znani i neznani, pozvani i nepozvani. Tako saznadosmo da srpski patrijarh, koji inače voli (što bi mladi rekli) da visi po društvenim mrežama,  ima i svoje botove. Jedan od njih je izvesni Nebojša Lazić, koji se predstavlja kao teolog, i koji je u tekstu “Lažna pisma iz Rusije protiv SPC i patrijarha Porfirija” pokušao da prikrije besraman odnos patrijarha prema Rusiji. Lazić je patrijarha pokušao da opere lažima kako iza “napada” stoji lider pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, te da autor pisma Ivan Fjodorovič Prijma i ne postoji. 

Mlađan Đorđević, Foto: Privatna arhiva

Đorđević je inače poznat kao čovek koji jedini na političkoj sceni otvoreno kritikuje patrijarha Porfirija, počevši od zapostavljanja Pećke patrijaršije, odbijanja da pruži podršku srpskom narodu u borbi protiv Rio Tinto i svrstavanje uz batinaše Aleksandra Vučića tokom protesta, kao i zbog mnogih drugih, u najmanju ruku, čudnih odluka, tako da Đorđević sigurno nije imao potrebe da gubi vreme na lažna pisma. On patrijarhu direktno poručuje ono što ima da mu kaže, tako da insinuacija nesrećnog Nebojše Lazića da je pismo pisao “nepoznati mlađani autor iz kruga dvojke”, samo je bedan pokušaj da se lažima odbrani veseli patrijarh tužnog naroda.

Ivan Fjodorovič Prijma je odgovorio i Laziću i patrijarhu u pismu koje prenosimo u integralnoj verziji.

ZAR TOLIKIM LAŽIMA DA BRANE SRPSKOG PATRIJARHA?

(povodom članka Nebojše Lazića na balkanfokus.rs od 27.03.2022.)

Poštovani gospodine Laziću!

Evo, pišem još jedno „pismo iz Rusije“, s obzirom da ste nazvali Vaš članak „Lažna PISMA iz Rusije protiv SPC i patrijarha Porfirija“. Sa moje strane, pismo je bilo dosad samo jedno. Jeste, upućeno Patrijarhu. Ali, bez obzira na Vaše izmišljotine, ne nastupam u njemu „protiv Patrijarha“, a kamoli „protiv Srpske Pravoslavne Crkve“ (vidim kako Vam je volja da mi zalepite „jeretičku“ etiketu), nego pozivam na nešto sasvim drugo.

Ivan Fjodorovič Prijma

U članku sumnjate da uopšte postojim, – toliko Vas je zavela Vaša špijunomanija. Pa dobro, evo me u Rusiji, realan sam čovek, hvala Bogu, živ i zdrav. Srpski dobro govorim i pišem pošto sam završio slavistiku na Državnom Univerzitetu u Sankt-Peterburgu. U Srbiji, koju volim i smatram drugom Otadžbinom, imam puno rođaka i prijatelja, mada sam po krvi Rus i Ukrajinac. Dakle, pismo Patrijarhu napisah sam, odmah na srpskom, niko mi nije pomagao, niti ga je ko u Srbiji pisao umesto mene a onda mi ga dao samo na potpis, kao što Vi tvrdite. Džaba ste tražili i ruski original, on ne postoji. Upravo da ne dođe do tog nesporazuma, pismo sam poslao na zvaničnu elektronsku adresu Patrijaršije i dao u njemu svoje podatke i svoj mejl. Na njega je trebalo da mi se javite, pre nego što počnete sa javnim klevetama.

Uprkos vašim sumnjama, nisam „anticrkveni antisrbin“, nego sam autor (ne zamerite, ako neskromno zvuči) više od 100 naučnih radova, vezanih uglavnom za srpsku književnost, Crkvu, istoriju i kulturu. Ponosim se što sam objavio prvu u savremenoj Rusiji knjigu o Srbiji („Golosa Serbii“, 1993) u kojoj sam štitio Srbiju, dok je Jeljcinova Rusija sramno ćutala. Knjiga počinje razgovorom sa Patrijarhom Pavlom: Bog mi je darovao sreću da s tim velikim duhovnikom objavim prvi intervju u Rusiji. Takođe sam imao veliku čast da prvi prevedem na ruski Vladiku Nikolaja Velimirovića („Molitvы u ozera“ 1995.), da objavim i više drugih prevoda iz srpske književnosti; od poslednjih radova – istraživanje o rusko-srpskoj saradnji u stvaranju Čehoslovačke Crkve (2019.), monografiju o „Slovenskoj ideji“ F.M. Dostojevskog (2020.) i dr. Toliko o meni. Ni u kom smislu nisam „anonimus“, nisu ni „pisma iz Rusije“ „lažna“, nego su lažne sve Vaše konstatacije.

Sad par reči o Društvu srpsko-ruskog prijateljstva, čiji sam predsednik, a o kome sa toliko prezira pišete (da li biste isti prezir ispoljili da se radi o nekom srpsko-američkom ili srpsko-engleskom društvu, pa čak i da broji samo par članova?).

Naše je društvo stvoreno u Sankt-Peterburgu 1990-h godina, registrovano je 2012. Društvo okuplja naučnike i predavače, čiji je profesionalni rad vezan za srpsku kulturu, sve Ruse, koji vole i poštuju srpski narod, kao i predstavnike srpske dijaspore, koji žive u našem gradu. Broj stalnih korisnika, koji su zapratili naš rad na društvenim mrežama, je preko 10 000. Slično društvo u Moskvi, posle smrti našeg velikog prijatelja Ilije Čislova, broji, nažalost, manje ljudi, tako da neću pogrešiti, ako kažem da je naše, trenutno, – najveće u Rusiji. Delatnost Društva je raznovrsna, mi se prvenstveno bavimo afirmacijom srpskog jezika: ima tu i pesničkih večeri, i dečjih takmičenja, i srpske škole, i ozbiljnih konferencija za odrasle, gde nastupaju poznati naučnici i crkveni velikodostojnici, među kojima su i srpske vladike. Zapaženi smo kao prevodioci. Primera radi, uoči posete Beogradu u novembru 2021 g., gradonačelnik Sankt-Peterburga se obratio našem Društvu, te smo mu pružili prevodilačke usluge na najvišem nivou, između ostalog i prevod pregovora sa predsednikom države i Patrijarhom Porfirijem. Tako da nije tačno da smo „famozmo Društvo“ koje broji samo dva člana i ne može se naći na internetu.

To je Vaša treća (ili četvrta?) laž, te neću više ni da ih brojim. Ukucajte samo „Obщestvo russko-serbskoй družbы, Sankt-Peterburg», ili, konkretnije: Akademiя Serbiя – YouTube ili Akademiя Serbiя | VKontakte (vk.com) i videćete da nismo mi ni tu „anonimusi“. Interesuje me – zar se sa toliko laži brani Patrijarh od „nepravde“?

Obratio bih Vašu pažnju da nikako nisam onaj koji napada Srpsku Pravoslavnu Crkvu, već sam baš onaj koji je uvek brani, piše o njenom istorijskom stradanju u NDH, o stradanju koje su Srpska Crkva i njen narod trpeli krajem 20. veka, a koje na Kosmetu i u savremenoj Hrvatskoj trpe i danas. O tome svedoči i moj prevod na ruski jezik istraživanja o golgoti Srpske Crkve u NDH istoričara Marka S. Markovića (1993.). Kao Društvo, na našoj stranici u Kontaktu još koliko 13. marta smo objavili tekst u podršku SPC-a, protiv zloglasne rezolucije Evroparlamenta. Mogao bih primera nabrojiti mnogo više, ali ovde je bitno drugo: morate da razlikujete prijateljsku kritiku od neprijateljskih napada. Kao Pravoslavac, ne mogu da ne odgajam puno poštovanje prema svakom srpskom Patrijarhu. Zato još jednom naglašavam da mi nikako želja nije bila da Patrijarha Porfirija bilo čime uvredim, pa koristim i ovde priliku da mu se još jednom izvinim, ako sam to nehotice učinio (nisam bestrastan!).

Mnogo sam se radovao kad je vladika Porfirije bio izabran za Patrijarha i sada mu želim da rukovodi Srpskom Crkvom još mnogo godina. U SUPROTNOME, NE BIH MU NI PISAO. Normalno, ova se objašnjenja tiču samo TONA mog pisma, ali ne i SADRŽAJA u kome ništa ne bih menjao. Kao običan vernik, ne usuđujem se da komentarišem bogoslužbenu i crkvenu delatnost, zato sam i u pismu kritikovao samo političke izjave. Takva dobronamerna kritika je dopuštena u Pravoslavnoj crkvi, jer kod nas, za razliku od Katolika, nema segregacije, strahodiscipline i inkvizicije, niti apriorne podele Crkve na „crkvene kneževe“ i „lajičku gomilu“; na „crkvu koja uči“ i „crkvu koju uče“. Nama je na Crkvenom Saboru važan svaki glas, pa i Ivice-Budalice.

A sad na samu stvar. Spomenuli ste mnoge tačke moga pisma, ali glavnu ne pominjete. Podsetiću Vas: radi se o fašizmu, tačnije, o katoliko-fašizmu, kao što je genocid pravoslavnog življa u NDH i sadašnji katoliko-fašistički genocid nad Pravoslavcima u Ukrajini. Radi se o katoličkoj instituciji koja je uvek bila srž i stožer fašizma. Pri tom, ne mislim na obične katolike, koji su žrtve škole mržnje prema Pravoslavcima, nego na direktorat te škole, na kancelariju Velikog Inkvizitora, na „Gordog čovekoboga Evrope“, o kome piše Sv. Justin.

Vi o tom konfliktu ćutite i opet se pozivate na „solidarnost sa prognanim“ – valjda, od Rusije, jer, od kog bi drugog? U tom smislu, džaba mi dobacujete „liberalizam“ i pametnije je da prestanete s time. Jer, ko je liberal – onaj koji tvrdi da Pravoslavna Crkva mora čvrsto stajati u predanju Svetih Otaca, boriti se sa jeresima – ili onaj koji se zalaže za široki ekumenizam? Ako Vam je volja, možemo da stupimo i u bogoslovsku diskusiju, gde ću, iako nisam teolog, braniti svoj stav delima Sv. Jovana Kronštadskog, Sv. Amvrosija Optinskog, Sv. Justina Popovića i drugih pravoslavnih Svetitelja i bogoslova, njihovim jasnim antipapskim opredelenjem. A čime ćete se braniti Vi, kao teolog? „Raznobojnim pasošima“, multikulturalizmom, globalizmom, religioznom tolerantnošću, „molitvama o svima“ i sa svima i, na kraju krajeva, – ekumenizmom? Pa ko je onda od nas dvojice zaštitnik Srpske Crkve, a ko – crkveni liberal?

Spreman sam, dakle, i za dalju diskusiju. Ali, da znate: u čitavoj toj eventualnoj diskusiji, Vi, kao Patrijarhov glasnik, možete lako da me pobedite samo jednim argumentom. Voleo bih da ga kaže sam Patrijarh, jer tu bi izjavu, sudeći po preštampavanju mog pisma u medijima i reakciji na njega, ne samo ja, nego i MNOGI u Srbiji želeli da čuju. Trebalo bi reći nešto poput: „Džaba se ti buniš, nesrećniče; to, što te plaši, ne postoji. Dok sam ja Patrijarh nikakvog unijaćenja Srba, nikakvog ekumenizma, nit’ konkordata, nit’ dolaska pape – neće biti!“ E, onda bih se smirio, kleknuo i celivao skute Patrijarhove rize.

Što se tiče ruskih „duhovnih institucija“ na koje se pozivate, kritičan sam i prema njima, tačnije prema onim hijerarsima, koji rade na zbližavanju Pravoslavne Crkve sa katoličkom jeresi.

Svako dobro!
Ivan Fjodorovič Prijma

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar