Tekst je objavljen septembra prošle godine, a ponavljamo ga očekujući nove stanare u SNS sigurnoj kući.
Bivši član Demokratske stranke Srbije, a sad već dugogodišnji saradnik SNS Andreja Mladenović i formalno je postavljen na čelo JKP Beogradski voz i metro. On nije jedini član bivše stranke Vojislava Koštunice, koji je preko noći „okrenuo ćurak“ i prešao u SNS ili pristao na blisku saradnju sa njima.
Pojam preletanja postao je prilično odomaćen u srpskoj politici, međutim, ono što se svojevremeno dešavalo sa članovima DSS, koji su bukvalno u jatima pohrlili u vladajuću stranku, bilo je predmet ozbiljnih političkih diskusija, ali i narodski rečeno „opšte smejurije“.
Setimo se samo kako je ceo odbor ove stranke u Bačkoj Palanci 2014. godine preko noći dobio člansku kartu SNS, zatim i ceo odbor u Pančevu, Gadžinom Hanu, Kuli, čak i u Zemunu…
Ova boljka nije zaobišla ni visoke funkcionere Evo najzvučnijih imena iz nekadašnjeg Koštuničing DSS, koji danas brane boje SNS.
Direktor metroa
U fokusu javnosti trenutno je Andreja Mladenović, koji će biti zadužen za Beogradski voz i metro, firmu koja je nekoliko godina unazad često navođena kao fantomska, jer metroa nema, a zaposleni primaju prilično vsoke plate. Na ovo mesto Mladenović je postavlje odmah po konstituisanju nove Skupštine grada Beograda, a njegova mesečna plata je za čak 30.000 veća u odnosu na njegovog prethodnika.
On se nikada formalno nije priključio Srpskoj naprednoj stranci, iako je bio i kandidat za poslanika i odbornika na njenoj listi. Nakon isključenja iz DSS, bio je osnivač Samostalnog DSS, da bi pre dve godine formirao Srpske samostalno stranku i postao je njen lider. Ipak, sve ove godine obavljao je visoke funkcije u naprednjačkoj gradskoj vlasti. Bio je član Privremenog organa, zamenik i pomoćnik gradonačelnika Beograda.
Bio je i istaknuti član DSS. Mladenović je bio član Izvršnog odbora, predsednik omladine, portparol i predsednik Gradskog odbora Beograda. U junu 2015. Izvršni odbor i Predsedništvo DSS isključili su ga iz stranke, a prethodno ga je Predsedništvo smenilo sa mesta predsednika Izvršnog odbora, zbog neslaganja u vezi sa učestvovanjem te stranke u vlasti u Beogradu. Reagujući na isključenje, rekao je da ne prihvata odluku, jer smatra da je protivstatutarna. Kazao da je smatra da je na delu „političko razračunavanje sa neistomišljenicima u stranci“, a da se on prvi našao na udaru, jer se ne slaže sa načinom na koji novo rukovodstvo vodi stranku i kreira njenu politiku. Sa grupom odbornika DSS u Skupštini Beograda formirao je grupu Samostalni DSS.
Ipak, na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2016. bio je kandidat na listi Srpske napredne stranke i izabran je za narodnog poslanika.
Petković: Bogoslov i diplomata
Jedan od članova DSS bio je i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković. Završio je Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu i Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Postdiplomac je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na katedri za Međunarodne studije. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika, na listi Demokratske stranke Srbije. Već u oktobru 2014. Petković je napustio DSS, samo dan nakon što je tu stranku napustio i njen osnivač i dugogodišnji lider Vojislav Koštunica.
U međuvremenu se pridružio Srpskoj naprednoj stranci i postao član Glavnog odbora te partije. Funkciju pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju obavljao je od aprila 2016. do oktobra 2020. godine. Nakon što je Marko Đurić u oktobru 2020. postavljen za ambasadora Srbije u SAD, Petković je preuzeo dužnost direktora kancelarije.
Bakarec: Nisam zbog funkcije, ja to zbog znanja
U Demokratskoj stranci Srbije više od dve decenije bio je i nekada visoki funkcioner te partije Nebojša Bakarec.
Pred izbore u septembru 2000. godine bio je ovlašćeno lice Demokratske opozicije Srbije. Isto zaduženje imao je i pred decembarske izbore iste godine, kao i 2002. na oktobarskim i ponovljenim novembarskim izborima za predsednika Srbije, u ime predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice Bio je odbornik DSS u Skupštini grada Beograda i predsednik Izvršnog odbora Opštine Stari grad (od 2000. do 2004), a potom zamenik predsednika opštine do 2008. godine. O svom odlasku iz stranke je rekao:
„Jedan sam od osnivača onog Koštuničinog DSS, davne 1992. Delio sam i dobro i zlo sa Koštunicom i DSS-om, pune 23 godine. Prošle godine sam izbrisan iz DSS, bez obrazloženja. Sada sam potpredsednik Samostalnog DSS, koji predvodi Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika“, naveo je Bakarec u pismu stanovnicima Starog grada u martu 2016.
Već u oktobru 2017. potvrdio je da će učestvovati u kampanji SNS za izbore u Beogradu. Ostaće upamćena njegova rečenica: „Nisam prešao zbog funkcije, već da bi im dao moje iskustvo i znanje“.
Drugo ime za šefa odbora: Dragan Šormaz
Dragan Šormaz u svojoj zvaničnoj biografiji navodi da je po zanimanju tehničar za poslove radnih odnosa, ali ne i u kojoj obrazovnoj instituciji je stekao to zvanje. Član Demokratske stranke Srbije postao je odmah po osnivanju te partije 1992. godine. Bio je član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za omladinu i sport u tri mandata.
U maju 2010. isključen je iz DSS-a nakon što je kritikovao rad stranačkog rukovodstva. U narednih nekoliko meseci u Skupštini Srbije bio je nezavisni poslanik, da bi u decembru 2010. pristupio SNS i poslaničkoj grupi „Napred Srbijo“.Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. U bivšim sazivima Skupštine Srbije bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije, Odbora za kontrolu službi bezbednosti, zamenik člana u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i u Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ljušić: SNS je moj životni promašaj
Poslednji, ali ne najmanje važan jeste Radoš Ljušić. Izabran je 2003. za narodnog poslanika u Skupštini Srbije na listi Demokratske stranke Srbije. Od 2004. do 2008. godine radio kao direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo, objavljenom 30. jula 2011, Radoš Ljušić, bivši direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, tokom svog mandata je i sebi kao autoru isplaćivao honorare, što Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima eksplicitno zabranjuje. Ovako je zaradio najmanje milion i osamsto hiljada dinara, a honorari koji su mu bili isplaćivani su višestruko premašivali unutrašnje propise Zavoda i honorare drugih autora. Prešao je 2008. godine iz DSS-a u Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića.
Krajem 2012. Vlada Srbije ga je imenovala za v.d. direktora „Službenog glasnika“, a sa ove funkcije je smenjen 27. januara 2015. godine. Tada je izjavio: „Mene nisu uspeli da smene žuti svojim žestokim napadima u štampi, kao ni crveni svojim potajnim radnjama, mene su smenili plavi. Želeo bih da grešim kada kažem da ovakvim potezima SNS, svesno ili nesvesno, narušava svoj ugled“.
Napustio je SNS, ističući da mu je članstvo u toj partiji „najveći životni promašaj“.
„Moje učešće u formiranju SNS je moj najveći životni promašaj, u mnoštvu mojih ličnih neuspeha. Zahvalan sam im što su me uklonili iz Predsedništva i GO i izmamili moju ostavku u članstvu stranke. (…) Dobro poznajem ljude koji su učestvovali u osnivanju stranke, pa kad pogledam ko su danas poslanici u parlamentu, ministri, predsednici opština, direktori javnih preduzeća i nosioci funkcija drugih državnih ustanova, stičem utisak da je to jedan sasvim novi svet, novi ljudi, nepoznati i nama koji smo stranku stvarali 2008. godine“.
O još jednom izdanku Demokratske stranke srbije, koji zvanično nije član SNS-a već predsednik Srpske narodne partije, gospodinu večitom ministru ni za šta Nenadu Popoviću, možete mnogo toga saznati u sledećim tekstovima:
Ministar Popović SPISKAO 4.400.000,00 narodnih para za lajkove na Fejsbuku i Instagramu!
Ministra Popovića na Hilandaru od svega najviše oduševio vinski podrum i to što može da se pije vino
…
